Сајам ће вечерас свечано отворити песник и академик Матија Бећковић, а у име земље почасног госта Марока присутне ће поздравити историчар и писац Абдулах Бусуф. До 28. октобра под слоганом “Радост читања” Сајам ће окупити више од 500 домаћих и страних излагача. Зоран Аврамовић, председник Одбора Сајма књига указује да је у протекле четири године порастао изложбени простор, број учесника, иностраних излагача, програма, изложби, награда и посетилаца и да сајам у српској култури представља стуб друштвене и културне традиције. Вишевековна традиција и културна разноврсност Марока, као почасног госта, бити представљена кроз низ дела научника, писаца, песника и уметника. Амбасадор Марока Мохамед Амин Белхаж најавио је да ће његова земља, као прва арапска која је почасни гост Сајма, имати штанд у мароканском грађевинском стилу, а биће изложена издања најзначајнијих издавача и јавних институција, и уз више од 1.000 документарних наслова. У Београд ће стићи и неколико врхунских аутора из Марока.
На Сајму ће већ по традицији посебним програмима бити обележени значајни јубилеји наше уметности и културе као што су 150 година од рођења песника Алексе Шантића, 200 година од објављивања “Вуковог рјечника”, 125 година од рођења писца Милоша Црњанског, 150 година од рођења и 75 година од смрти Михаила Петровића Аласа, 120 година од рођења Десанке Максимовић. Овогодишњи град - гост Сајма је Ниш, који ће 26. октобра на платоу Бранка Миљковића представити своје институције, фестивале, уметнике и издаваче.
Награде и улазнице
На 63. Међународном сајму књига биће награђени издавач и издавачки подухват године, дечија књига године, издавач из дијаспоре. Биће додељена посебна признања за допринос у области науке, за издавача, књигу или стрип, за младог дизајнера, као и награда “Богдан Кршић” за најлепшу књигу и за најлепшу дечју књигу.
Цена појединачне улазнице је 250 динара, а за групне посете 150 динара. Сајам ће радним данима радити од 10 до 20 часова, осим петка и викенда када ће радити до 21 час. “Школски дан” је 25. октобар, а “породични дани” су 22. и 23. октобар.
На сајму ће учествовати издавачи из Белорусије, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Ирана, Јапана, Кине, Мађарске, Румуније, Русије, Словеније, САД, Украјине, Хрватске, Црне Горе и Швајцарске. Сајам ће ове године, уз мароканске, угостити још неколико књижевника из иностранства; перуанског писца Сантјага Ронкаљола, чији су романи “Црвени април” и “Стид” објављени и на српском, португалског Валтера Уга Маиа, словеначког песника Роберта Симонишека, америчког писца епске фантастике Питера Брета, преводиоце српске књижевности на руски Јелену Сагаловиш и на немачки језик Мирјану Витман и Клауса Витмана.
Уредница програма Београдског сајма књига Сања Милић најавила је више од 500 програма у којима ће учествовати сви који су важни за настајање књиге - писци, преводиоци, илустратори, графички дизајнери и указала да је издаваштво највиталнија, најмасовнија културна индустрија која има и најдужу традицију. Важан део програма биће посвећен поезији која често, према њеним речима, незаслужено остаје у другом плану. Зато су осмишљени програми дијалошког типа “Дијалог поетика” у којем ће песници сучељавати своја мишљења, баш као и писци у програму “Дијалог проза”. У програмима “Упознај свог писца” ,“Какву лектиру волим или не волим” и “Како привући дете књизи” биће речи о литератури за најмлађе. Најављени су и програми посвећени провођењу и библиотекарству, теоријској литератури, односу књижевности, позоришта, радија, телевизије, популаризицији историје кроз књигу, третману књиге у медијима.
Нина Попов
