- Овде је реч о томе да се награде не појављују као одговор на сумњу већег или мањег броја чланова жирија, већ су последица деловања музике која допире из свих преосталих међупростора - закључио је своју реч захвалности писац који је роман “Данас је среда” објавио 2017. године, да би пет година касније за његово издање на немачком добио међународно признање Фондације “Александар Тишма”, у конкуренцији 26 аутора из целог света, међу којима је било и кандидата за Нобелову награду.
Илма Ракуза, председница жирија, навела је у образложењу да је “Heute ist Mittwoch” врхунац Албахаријевог књижевног рада, роман који кроз причу сина о шетњама са оцем, случајан сусрет са једним непознатим човеком, открива читав свет историје и судбине.
- Син слуша очеве монологе, али никако не може да му поверује - навела је у образложењу - дивећи се томе како Албахари на тај начин отвара читаве слојеве политичких и хуманистичких идеја. Уз то, описујући очеву Паркинсонову болест, коју и сам има, аутор је без сумње кредибилан, представљајући тиме и оно против чега се не може, поручила је Илма Ракузе.
Чланица жирија Владислава Гордић Петковић прво је говорила о Александру Тишми као имену једног литерарног простора, човеку који није могао да прихвати спокој, јер је био рођен у Хоргошу, уз пуцње са карауле, проницљивом, аналитичном писцу који је препознавао ново и разлагао другост док се у њој не препозна оригиналност.
Споменик миру и толеранцији
Андреј Тишма је испред Фондације “Александар Тишма” изразио задовољство што су након године паузе, због пандемије короне, успели брзо да се организују и по други пут доделе бијеналну награду која већ излази на светски глас.
- Са две награде такорећи стали смо на две ноге и крећемо напред сигурним кораком ка реализацији планова да у наредном периоду реализујемо планове за уређење спомен-собе писца и симпозијума у његово име - рекао је Тишма, који је присутне подсетио на то да је 24. јун изабран за дан уручења зато што га је тада, 1992. године, његов отац задивио као човек, јер је у сред ратних околности у бившој Југославији, у сред Новог Сада, организовао молитву за мир са девет различитих верских представника.
– За дан рођења или смрти људи нису заслужни, а 24. јун смо изабрали како би и Награда “Александар Тишма” била споменик миру и толеранцији – поручио је Андреј Тишма.
О претходном, првом добитнику бијеналне Награде “Александар Тишма”, Ласлу Дарвашију и његовом роману “Бог, домовина, породица”, Владислава Гордић Петковић је рекла да је о нарушеним породичним одосима, мукама и тугама, мраку, али са јунацима који говоре: “Оно што труне, у томе још има живота.” За Давида Албахарија је исказала немо дивљење и тишину као савезника.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић подсетио је пак на то да су многе Тишмине књиге настајале управо у најстаријој нашој књижевној, културној и научној институцији, где је радио и где се, ето и данас, наставља његово упориште за даљи развој. Бора Бабић као челница Фондације “Александар Тишма” изразила је захвалност на подршци институцијама и покровитељима, такође с посебним изразом задовољства што се у Матици српској настављају да нижу књижевни кругови. Поготов је била срећна што је баш Албахари добио награду са именом човека за којег га везује креативна сличност, међусобно уважавање и радовање при сваком од сусрета.
И. Бурић
