Х. Ф. Лавкрафт (1890–1937) био је чувени амерички хорор писац, и један од најутицајнијих аутора овог жанра. Нажалост, за живота је остао потпуно непознат, а своје приче (која савремена критика чита и прихвата као дела која умногоме превазилазе границе жанра) објављивао је у петпарачким хорор часописима, и коначно умро у сиромаштву. Тек после Лавкрафтове смрти, када су двојица његових пријатеља објавила његове најбоље приче, почињу да га откривају читаоци, и слава му расте од култног писца, до општеприхваћеног мајстора психолошког хорора. Лавкрафтов хорор делом се наставља на поетику Едгара Алана Поа и његових фантазмагорија на мору („Пустоловине Гордона Пима“) и на дубоки и психолошки хорор какав се јавља у неким причама Ги де Мопасана (Мопасанова „Орла“ је, можда, једна од најмрачнијих прича у историји светске књижевности).
Огњановић који је приредио ову збирку, Лавкрафта назива картографом кошмара; приповетке овог писца почивају на идеји о исконском, готово атавистичком ужасу који се не може именовати, и на филозофском погледу на свет у ком човек и његова судбина не значе ништа. У центру Лавкрафтовог универзума налази се Ктулу, отелотворени ужас немуштих дубина, чије ће буђење означити повратак древних богова. Лавкрафтово мајсторство је управо у приказивању ужаса који остаје недоречен, савршено се поклапајући са најмрачнијим сенкама нашег цивилизацијског колективног несвесног. Његов митос о Ктулуу и безименој страви настављали су и проширивали касније многи писци, редитељи, и аутори различитих медија, са мањим или већим успехом. Да је Лавкрафт одавно део колективне имагинације сведоче не само скривени и откривени цитати код других аутора, већ и бројне референце и омажи у популарној култури. (Тако, рецимо, део расплета маестралне и веома популарне прве сезоне Пицолатовог „Правог детектива“ добија коначну поенту тек ако читалац познаје Лавкрафтову универзум.)
Ово луксузно Орфелиново издање из 2018, намењено је заљубљеницима у Лавкрафта, и осим што на једном месту сабира најпознатије приче овог аутора, опремљено је илустрацијама, и пратећим текстовима. Осим лепих графичких решења, издање је пропраћено и детаљно урађеним коментарима (о настанку сваке од прича, као и појашњењима свих важних референци), а увод, поговор и сав пропратни критички материјал написао је и приредио Дејан Огњановић који је и изабрао све приповетке.
Настасја Писарев
