Ово је 30. издање тог романа који је првобитно објавио "Вулкан" и Јерков је био уредник првих 28 издања, а ово је сада друго издање у Гласниковој едицији "Књижевни гласник" и његовој колекцији "Гласови. Уредник ова два издања је Петар Арбутина.
Књига је пре седам година освојила НИН-ову награду и Награду Меша Селимовић, а преведена је на више страних језика.
Јерков је констатовао да је овај роман један оид најпопуларнијих на овим просторима, да је неспорно најзначајнија књига за последњих 20 година у српској књижевности, те да је реч о "опамећујућој" књизи, јер се бави личностима са обе стране фронта.
У образложењу НИН-ове награде тада је речено да се "Велики рат" издвојио од осталих романа по уметничкој ревизији односа према Првом светском рату као и то да се Гаталица у њему супротставља локалном и традиционалном погледу на прошлост користећи историју као "живо поприште људског искуства дугог пропадања и неугасле наде".
"Велики рат", по речима Арбутине, резултат је минуциозног истраживања архивске грађе, а аутор је био храбар да испита шта се одвијало током рата на разним нивоима учесника.
"То је велики епски роман и није то само портрет изванредно много људских судбина већ и убедљива слика слома велике наде у срећну будућност човечанства", констатовао је Арбутина и додао да се нижу епизоде о нечему што је и стварно и невероватно и измишљено и проживљено.
Гаталица је објаснио да се одлучио да допуни роман судбинама ликова које не прати од почетка романа као и крајем оних који су се све време налазили у српској војсци.
"Књига ни једног тренутка не постаје историјска хроника, јер се од документа развија до невероватних открића градећи јаку, упечатљиву причу правог романа и великог уметничког дела", закључио је Арбутина.
Гаталица је испричао да су за насловну страну одабрали део фотографије наредника Марка Ивковића учесника Великог рата који је био више пута одликован, а завршио је школовање на Сорбони и касније је служио у жандармерији, те дочекао да буде пентионисан, да би га 1943. заклали муслимани и Арнаути у Дугој пољани.
Слика је, како је појаснио, позајмљена из архива "Албум сећања на наше претке у Првом светском рату".
