Геопоетика представила четири нова наслова

БЕОГРАД: Издавачка кућа „Геопоетика“ представила је четири нова наслова и подсетила на пет наслова које је после дужег времена поново штампала, јер их већ дуго нема у продаји.
knjiga iustracija /tanjug
Фото: Tanjug

О новим насловима преведеним са оригиналних језика говориле су извршна уредница „Геопоетике“ Јасна Новаков Сибиуновић и ПР менаџер Соња Бајац, која је објаснила да су ове четири књиге управо стигле из штампарије и хтели су да медије обавесте о овим делима да би смањили притисак на сајамском штанду, јер има још књига које ће стићи право на сајам.  

Књиге о којима је данас било речи су: „Понешто записано“ Емануеле Треви, „Приче са Сабалана“ Махомеда Резе Бајрамија, „Крв не говори“ Назима Хикмета и „Горгоне“ Мире Оташевић.

Поново су штампане књиге Пола Остера: „Откривање самоће“, „Бруклинска ревија лудости“, „Зимски дневник“ и „Невидљиви“, а на Сајам ће стићи његова књига „4321“.

Поново је штампана и књига Данијела Големана „Деструктивне емоције“.

Како је казала Новаков Сибиновић, књига италијанског критичара Емануела Тревија  (1964) је псеудо аутобиографија и то дело је 2012. године добило  награду Европске уније за књижевност.

Аутор је написао бројне есеје из књижевности и интервјуе са знаменитим писцима.

Бајрами (1965) је ирански писац млађе генерације, али се већ три деценије бави писањем Новаков Сибиновић је подсетила да на српском језику имамо мало књига преведених са иранског језика и ова збирка прича је веома занимљива, јер се ради о животу у савременом Ирану. 

Бајрами је проглашен за најбољег писца на иранском језику током последњих 20 година, а „Геопоетика“ намерава да објави још нека дела иранских аутора.

До сада је објавио више од 30 наслова, међу којима има доста и оних намењено младима, а за своје књиге је добио низ награда. 

Назим Хикмет (1902-1963) се, према речима Новаков Сибиновић, сматра за једног од највећих турских песника 20. века, који је први почео да користи слободни стих и прекинуо са песничком традицијом у Турској. Аутор је више збирки поезије, четири романа и неколико драма.

Потиче из отмене турске породице, мајка му је била сликарка, а отац дипломата, а он се образовао у ШСР-у, где је прихватио комунистичке идеје. Као песник био је под снажним утицајем Владимира Мајаковског.

Роман „Крв не говори“ је дело коме време није умањило вредност.

Драматург из Београда Мира Оташевић је ауторка књиге „Горгоне“, у којој  се сударају и преплићу живописи писаца, глумаца, музичара, сликара, мушкараца, жена, љубавника, полицајаца, војника, џелата, жртава и убица преживелих и мртвих, Брехт, Бојс, Ђанго, други знани и незнани, стварни и нестварни, различитог порекла...

Новом књигом, забележио је Милан Ристовић, Мира Оташевић је наставила с вивисекцијом времена које је изнедрило ново схватање лепоте и неспутану динамику стварања, али и ужас безумног масовног разарања, нељудскости,индустрију смрти.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести