Ова награда „за изузертне домете у свету ликовне уметности” додељује се по 21. пут, а установили су је 1999. Изложба уметности „Арт експо” Новосадског сајма, Галерија ,,Бел Арт” и Центар за визуелну културу “Златно око”.
Вајар Славољуб Цаја Радојчић (Београд, 1942) је у српској уметности присутан више од пола века. Директни повод да се награди управо овај уметник била је – како је образложио жири који су творили историчарка уметности Светлана Младенов, галеристкиња мр Весна Латиновић и ликовни критичар Сава Степанов – његова редукована ретроспективна изложба „О херојима и антихеројима”, одржана јуна прошле године у Галерији Културног центра Београда, којом је остварен сублимни и суштински приказ аутентичног карактера Радојчићеве уметности.
- Радојчићева скулптура се развијала токовима складног и логичног континуитета током којег је уметник изградио специфичан скулпторски дискурс у којем вечито функционише чврсти спој форме и садржаја, то јест синтетички однос естетских и етичких начела – наводи се у образложењу жирија. – Та и таква синтеза резултира радовима набијеним особеним утиском тихе дечачке игре доведене до драстичне поетике апсурда. Ова скулптура се, заправо, критички односи према свету у стању епохалне кризе којом смо обухваћени током свих ових година и деценија. Читава филозофија Радојчићевих радова није заснована на анегдотици, него сви ти специфични садржаји проистичу из карактера форме, из њене аутохтоности те из њене означености посве специфичним персоналним изразом и духом. Уосталом, по томе је овај вајар одиста јединствен у нашој савременој уметности.
Награда ће бити уручена данас у 12 часова у Централној аули Мастер центра Новосадског сајма у амбијенту изложбене поставке “Геометријска апстракција у ликовној уметности војвођанских Словака”. Изложбу коју чини 40 дела су приредили Галерија Бел Арт и Музеј војвођански Словака, а аутори поставке су Сава Степанов и историчар уметности и Владимир Валенћик.
Иначе, један од гостију Међународног сајма књига био је немачки публициста Винфрид Волф, коаутор књиге „Тешитељ”, коју је објавио новосадски „Прометеј”. Наиме, Волф је заједно са историчарем и редитељем Клаусом Гитингером у овој обимној студији минуциозно, крећући се од детаља до детаља, при томе цитирајући оригиналне документе, побио све ревизионистичке тезе којима је аустралијски историчар Кристофер Кларк у познатој књизи „Месечари” реинтерпретирао узроке који су довели до избијања Првог светског рата.
Подсетимо, уочи обележавања века од почетка Велике војне, 2013. године, Кристофер Кларк, иначе професор на Кембриџу, објавио је „Месечаре”, где је одавно утврђену научну слику о збивањима која су довела до сукоба Централних сила и савезника окупљених око Тројне атанте потпуно изокренуо, тврдећи да за њега нису биле криве царска Немачка и Аустроугарска монархија. По Кларку су сви, од Беча до Лондона и Санкт Петербурга, заправо као месечари ушли у рат, док је једино Србија свесно тражила крв, при томе Гаврила Принципа стављајући у исту раван са Ал каидом, а атентат на престолонаследника Фердинанда са 11. септембром..
– Поводом стогодишњице Великог рата објављено је у немачкој много књига, али се ни у једној, осим у нашем „Тешитељу”, не помиње кривица великих имена царске инудустрије, попут „Крупа”, нити високе политике. Ипак, ниједна књига није у Немачкој дочекана с таквим одушевљењем као „Месечари”, јер за просечног Немца је веома заводљиво то што пруску кривицу оспорава неко ко је из Аустралије, па још предавач на угледном британском колеyу, дакле представник противничке стране у том рату. И „Месечари” су продати у неколико стотина хиљада примерака – навео је Волф.
Суштина је, међутим, у томе, каже коаутор „Тешитеља, да Кристофер Кларк у „Месечарима” није открио ниједну нову историјску чињеницу већ је само оне познате извртао, залопотребљавао, реинтерпретирао, или их је, када му је то одговарало, напросто изостављао, све у циљу одбране унапред постављене тезе. А једна од тих теза је била и стављање у исту раван ултиматума Србији из 1914. и оног који је постављен СР Југославији 1999:
– Кларк је у књизи перманентно ненаучно, насилно правио поређења са данашњим временом, између осталог стављајући стално Србију у контекст тероризма и ратног хушкања. У сваком случају, то инсистирање на промени перцепције и сваљивање кривице на другог а аболирање царске Немачке изузетно је опасно, не само због чињенице да су га обични Немци здушно, некритички пригрлили, већ и зато што сада и водећи немачки историчари, чак и они који су инсистирали на кривици Берлина и Беча, користе Кларкове тезе. И на то смо у „Тешитељу” недвосмислено упозорили, доказујући од тезе до тезе, да је Кристофер Кларк – лажов и манипулатор.
Гост Међународног сајма књига у петак ће бити руски писац Сергеј Гризунов, аутор „Тајног моста”, а посебно поглавље Дана „Лазе Костића” биће посвећено научној фантастици у Србији, о којој ће говорити Илија Бакић, Драгољуб Игрошанац и Младен Јаковљевић. Најављен је и програм о Милораду Павићу, у поводу 90 година од рођења и 10 година од смрти, при чему ће фокус бити на животу дела овог великог писца у театру. Данас ће бити додељена и награда „Захарије Орфелин” за најлепшу књигу.
Н. П. - М. С.
