Он је 33. добитник овог признања које додељује дневни лист „Вечерње новости”, а освојио је 27 гласова великог жирија у коме је било 60 истакнутих теоретичара, књижевних критичара и историчара књижевности.
Маројевић је истакао да је Селимовић аутор који је есејима, новелама и романима, а посебно ремек делом „Дервиш и смрт”, изнедерио „толико мисли, гнома и афоризама да их се не би постидели ни врхови несистемске филозофије у једној од светски најразвијенијих култура каква је француска”.
„Претпостављам да је сваком колико-толико изграђеном ствараоцу амбивалентност према наградама прирођена... За аутора романа који под Мешиним именом тријумфује у конкуренцији од око 130 наслова, почетна амбивалентност се неминовно смањује у корист значаја признања”, рекао је Маројевић.
Према добитниковим речима, његов роман је „побуна против уопштеног и идеолошки једносмерног приказивања или књижевног игнорисања битних историјских, и не само историјских збивања”.
Чланица великог жирија Слађана Илић је истакла да „Остаци света” тематизују цикличност зла „приповедањем о историјским удесима у чијем средишту је судбина појединца”, од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, Блајбурга, Кравица и Сребренице, до НАТО бомбардовања 1999.године.
„Књига нам разоткрива природу и механизме зла, али и природу и механизам очувања или пак обнављања наше оштећене и угрожене људскости”, рекла је Слађана Илић.
Маројевић је раније изјавио да је сакупљао грађу о Јасеновцу скоро 30 година. Када се преселио у Шпанију где је провео део живота, открио је тему тамошњег Грађанског рата која је била иницијална за роман „Остаци света”. Како је конципирао роман као збир прича главних протагониста ту су се нашли и делови посвећени илегалном деловању Комунистичке партије у Краљевини Југославији, догађања у Блајбургу, Сребреници.
Када се заклопе странице Маројевићевог романа поставља се питање да ли је зло у природи човека или се код њега јавља у тешким околностима, а Маројевић верује да је у највећем броју случајева зло присутно у човеку у обе варијанте.
„Нешто се наследи, нешто се стекне, а нешто и разгоре околности... Писао сам о ратним ситуацијама у којима људи раније нису били. Ти људи заправо тада упознају сопствено зло и остају запањени или су приморани да чине зло што их наравно не амнестира. Мој роман не осуђује већ покушава да разоткрије злочинца и зло. Ако схватимо зло то не значи да га оправдавамо”, казао је Маројевић.
Маројевићев роман освајио је за само неколико месеци од свог издавања неколико награда. Поред „Троношког родослова” изабран је за најзапаженији домаћи роман у протеклој години у фејсбук анкети новосадске издавачке куће и књижаре “Соларис” по гласовима читалаца, а добио је и награду града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” као и „Златни беочуг“ за 2020.
Н. П.
