Како вели сам приређивач, „епистоларна књижевност вазда је занимљиво, али и значајно штиво - штиво за читање и проучавање саобраћаја међу људима од пера”, те подсећа на чувена Волтерова, Гетеова, кафкина писма. А наши најчувенији писмописци у 20. веку су, пре свих, били Лаза Костић и Исидора Секулић. „Они су у својим епистолама без устручавања отварали душу и исповедали се о животним мукама, најчешће, породичним недаћама, дружењима и пријатељствима, али и о муци писања својих књига”.
„Антологија”, међутим, приљежно обрађује епистоле више од осамдесет српских интелектуалаца, пре свега књижевника од Иве Андрића и Милоша Црњанског, Станислава Винавера и Данила Киша, Радомира Константиновића и Мирка Ковача, Нушића, Павића, Михиза, Тишме, до Слободана Јовановића, Милана Кашанина, Владимира Дедијера, Драшка Ређепа... „Ова књига је, у ствари, српски епистоларни роман, у фрагментима, од почетка до краја века. Модерна технологија - телефон, интернет - уништила је писмо као средство комуникације међу људима, па и писцима. Тако се губе трагови уопште о животу...”
М. Стајић