Након “Маргиналца” и “Мантикоре“ пред српском читалачком публиком сада је “Свет чуда” у преводу са енглеског Милице Кецојевић. Играјући улогу легендарног илузионисте Робер Удена у Би би си-јевом документарцу, Ајзенгрим користи прилику да филмској екипи, али и пријатељима открије све појединости свог бурног живота и исприча причу о томе како је постао „највећи мађионичар свих времена”. Издавач наводи да се вешто преплићући опсену и истину, магију и чињенице, хумор и тескобу, библијске мотиве и филозофске идеје, уз одлично познавање сцене и театра, Дејвис устоличио не само као можда највећи канадски романописац већ, попут свог јунака, и као бриљантан илузиониста, чија се остварења с пуним правом убрајају у модерне класике. Робертсон Дејвис (1913- 1995) један је од најзначајнијих канадских књижевника. Писао је есеје, кратке приче, драме, али се широм света прославио првенствено својим романима, окупљеним у трилогије: „Салтертон”, „Корниш”, „Торонто” (недовршена), а нарочито „Детфорд”. Његова дела добила су бројна књижевна признања, роман “Мантикора” је добио Награду гувернера Канаде 1972. Дејвис је 1961. примио медаљу за своја књижевна достигнућа, а био је и први Канађанин који је постао почасни члан Америчке академије и института уметности и књижевности.
Средњовековни Јапан
Превод са француског романа “Надлештво за баште и рибњаке” Диђеа Декоана, објављеног у издању “Геопоетике” донео је Ивани Велимирац награду “Бранко Јелић” за најбољи превод у категорији “фикција”, коју додељују Француски институт у Србији и Удружење књижевних преводилаца Србије.
Радња овог романа је смештена у древни Јапан у 12. век. Иако је био најумешнији ловац на шаране и опскрбљивао рибњаке царског града Кацуро се утопио и његова млада удовица Мијуки креће на путешество дуго стотине километара кроз шуме и планине, суочавајући се са олујама и земљотресима, нападима пљачкаша и издајама сапутника као би уместо њега до престонице однела шаране отете од вирова реке Кусагаве.
“Надлештво за баште и рибњаке” по оцени светске критике чита се пре свега као велики љубавни роман, представљајући аутора задивљујуће ерудиције, истинског романескног даха и паганске сензуалности.
Диђе Декоан (1945) каријеру је започео као новинар, а као филмски и телевизијски сценариста потписује Јаднике, Грофа Монте Криста, Балзака, Наполеона, Краљ плеше и друге. Прву књигу објавио је са двадесет година, а за њом је уследило двадесетак романа међу којима су “Абрахам из Бруклина” за који је добио награду “Prix des libraires”, као и Паклени Џон” овенчан Гонкуровим признањем, док је по “Собарици са Титаника” снимљен филм.
Забрањена љубав
У библиотеци “Златно руно” издавачка кућа ”Архипелаг” управо је објавила нови роман књижевнице из Бањалуке Тање Ступар Трифуновић “Откако сам купила лабуда”. Њен претходни роман “Сатови у мајчиној соби” освојио је Награду Европске уније за књижевност 2016.
Кроз цео роман ауторка води јаку и ускомешану причу о забрањеној љубави и о лудилу страсти, наводи издавач истичући да су при томе, пажљиво мотивисани поступци јунакиња, њихова растрзаност у кошмару савремених свакодневних околности, разапетост између страсти и нужности, љубави и табуа, између задатих околности и прекорачења. Јунакиње романа упућене су интензивно једна на другу у размени страсти и напетости, љубави и мржње, свађе и склада, унутрашњих потреба и изговорених и неизговорених страхова. У изврсним дијалозима јунакиња згушњава се, убрзава и изоштрава атмосфера неразрешеног, па утолико и узбудљивијег односа.
Тања Ступар Трифуновић (Задар, 1977), песникиња, приповедачица, романсијерка. Превођена је на низ европских језика. Збирка “О чему мисле варвари док доручкују”награђена је признањем UniCredit банке за најбољу књигу објављену у БиХ 2007/2008. и била је у ужем избору за награду за Источну и Југоисточну Еуропу (CEE Literature Award). За књигу песама ”Главни јунак је човјек који се заљубљује у несрећу” добила је награду „Фра Грго Мартић“, а за “Размножавање домаћих животиња” признање „Милица Стојадиновић Српкиња“.
Н. Попов
