Роман смештен у неодређено блиску будућност приповеда о животу главног јунака и његове жене у ратом разореној земљи, док су њихова два сина негде на фронту. Једнога дана се на њиховом прагу ниоткуда појављује дечак, који не проговара ни реч, и кога они прихватају и кришом се старају о њему. Убрзо власти наређују да се читава област евакуише, тако да су и они принуђени да напусте свој дом. У новом граду сазданом од стакла владају ред и мир, беспрекорна чистоћа, а власти се брину о томе да све основне људске потребе буду задовољене. У том наизглед савршеном граду заборавиће на страхоте рата, али и на своје синове војнике. Овај роман издавач представља као параболу о безмирисном и отуђеном свету у којем је појединац који се не уклапа у дехуманизовано друштво на крају неизоставно губитник, али главни јунак ипак не губи сву осећајност, чувајући тиме и своју људскост.
Рај Лорига (Мадрид, 1967) аутор је десет романа, четири збирке приповедака, неколико филмских сценарија, а режирао је и два филма. Један је од најистакнутијих аутора прљавог реализма у шпанској књижевности, а светска критика сматра да је један од ретких писаца, какви су Уелбек и Мураками, који својим делима редефинишу књижевност 21. века.
Мит о Чаплину
Луксузна монографија “Авангардни мит Чаплин” Бојана Јовића, посвећена великану немог филма, појавила се у издању “Службеног гласника”. Књига је настала на грађи из бројних европских и ваневропских средина и представља наставак пионирског истраживања чаплинизма у књижевности, уметности и култури којим се аутор већ бавио.
По оцени Петра В. Арбутине, директора Гласниковог Сектора за издавање књига то је јединствени подухват о једном миту и Чаплиновом утицају на авангардне покрете у свету, па и у Србији. Аутор испитује суштину мита који се испрео око Чаплинове личности и његовог дела, можда и једине заједничке и практично незаобилазне теме за значајне представнике вортицизма, експресионизма, дадаизма, футуризма, ексцентризма, конструктивизма, надреализма... као и друге истакнуте ствараоце модерн(истичк)ог доба. Уз мноштво примера који обухватају књижевна и уметничка дела, позоришне представе, филмска остварења и музичке композиције, балете и опере, књига доноси и бројне мање познате графичке прилоге- наводи проф. др Јелена Новаковић.
Јовић каже да је ова књига израз мултимедијалности авангарде којој припада и која је под веома тешким условима прихваћена у целом свету, а његов циљ је био да реконструише мит о Чаплину, првој мега-звезди у свету.
Ходочашћа по јужној Србији
Издавачка кућа “Дерета” издала је путописе Станислава Кракова, захваљујући вишегодишњем приређивачком раду Мирка Демића на рукописима и заоставштини овог неправедно запостављеног аутора чија се дела смештају у сам врх српске путописне прозе.
После прве књиге, која је обухватила текстове са путовања по Европи, Средоземљу и Северној Африци, објављиване у часопису „Време” и другим међуратним дневним и недељним новинама од 1924. до 1931, друга је о новој географској целини – Краљевини Југославији, у чијем центру је јужна Србија (Косово, Метохија и Македонија) путопишчева опсесивна тема и предмет његових честих ходочашћа, како наводи Демић. Први део књиге садржи свих двадесет девет текстова из једине путописне књиге коју је Краков објавио за живота (Кроз Јужну Србију, „Време”, 1926), кратак предговор Иванке Иванчић Краков, пишчеве супруге и седамнаест путописа које Краков није уврстио у своју књигу.
Други део садржи репортаже и путописе из других крајева данашње Србије и тадашње Краљевине, укључујући репортажу („Преко Високих Дечана и Ловћена у Приморје”, 1926), насталу током путовања краљевског пара од Метохије, преко Црне Горе и Боке Которске, до Далмације. Прикључена су и „Два записа о Београду” и завршни текст предавања „Звона са Опленца”, из 1936. пронађени у рукописној оставштини Кракова, која се чува у Архиву Југославије.
Н. П.
