Ова романескна приповест, како најављује издавач, истовремено и интимна прича о болу, чежњи и искушењима уметника, представљена је кроз судбину сликара која се остварује у време када Египат доживљава велике економске и друштвено-политичке промене пропраћене дубоким кризама. Главни јунак романа, Копт Јусуф Тадрос, практично монолошким приповедањем преноси приче о свом животном и уметничком стасавању и сазревању, о односима са родитељима и сестрама, о својим емотивним искуствима, о односу према Богу и цркви, успут градећи живописну слику живота по градовима и варошицама египатске провинције у периоду од шездесетих па све до данас. Како сам аутор истиче, овај роман је посвећен његовом сопственом уметничком искуству и стасавању, изазовима и мукама које је лично искусио. Адил Исмат (1959) је објавио осам романа, једну збирку приповедака и једну књигу есеја. Његов најновији роман “Заповести” прошле године је ушао у најужи избор за Међународну награду за арапски роман, тзв. арапског Букера.
Неумитна пролазност
Издавачка кућа “Геопоетка” објавила је нови роман Радивоја Шајтинца “Сува игла” који је ове године ушао у шири избор кандидата за НИН-ову награду за најбољи роман године. Гребе, нежно и пажљиво, Радивој Шајтинац сувом иглом по бакарној плочи: прво силуете, затим све оштрије профиле својих, сасвим свакодневних ликова, сенчећи их благом иронијом и банатском, равничарском сетом, каже о овој књизи Милан Ристовић. Шајтинац у свом, новом, породичном роману пише како је уклањање устрану пред притиском неиздрживо једноличног, бесциљног битисања, пођеднако могуће, с истим изгледима да буде узалудно. Шајтинац, по речима Ристовића плете паукову мрежу неприметне, неумитне пролазности, сажете у формули којом су почињале безбројне, већ избледеле старе приче: Били баба и деда и живели до краја живота... Ма колико овај скрајнути микрокосмос на први поглед изгледао баналан, познат, њега Шајтинац, вештином избрушеном и показаном у претходним књигама, претвара у топло приповедање о свим нашим, нахереним, поткопаним и неприметним егзистенцијама, начетим временом које им није склоно, коме се, ипак, герилски жилаво одупиру његови ликови. Радивој Шајтинац (Зрењанин, 1949) пише поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бави се драматургијом и превођењем с руског и енглеског језика. Објавио је 15 збирки поезије, 14 прозних наслова као и три књиге есеја.
Хаотична прошлост
После великог успеха који је “Напуљска тетралогија” имала широм света из издавачке куће “Боока” појавио се још један роман потписан именом Елене Феранте, мистериозне књижевнице која се крије иза овог псеудонима, али је критичари сматрају једним од најзначајнијих савремених италијанских писаца. Да ли је реч о списатељици, писцу или групи аутора, тешко је рећи, будући да је њен идентитет скривен.
Роман “Мрачна кћи”, у преводу са италијанског Јелене Брборић, је прича о Леди, разведеној жени средњих година посвећеној свом послу наставнице енглеског језика и двема ћеркама. Кад оне напусте дом како би биле с оцем у Канади, уместо очекиване усамљености и чежње за њима, Леда схвата да ужива у слободи и да јој је живот постао лакши и лепши. Одлучује да оде на одмор у мали приобални град на југу Италије, где након неколико мирних дана упознаје необичну породицу која у њој изазива нелагоду и служи као окидач за талас успомена на њену младост, тешке и неконвенционалне одлуке које је донела као мајка и последице које су те одлуке оставиле на њу и њену породицу. Како наводи издавач, наизглед обична прича полако прераста у језиво суочавање са сопственом хаотичном прошлошћу.
Ову деликатну, али одважну и прецизну књигу светска критика је доживела као роман о женама, изумирању љубави и страсти који је разнео поклопац бурних односа родитеља и деце.
Н. Попов
