Ово признање установила је 1995. Секција историчара уметности Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије у част професора Павла Васића, сликара, теоретичара уметности и критичара. Додељује се за текстове из области примењене уметности и дизајна објављене у свим врстама стручних публикација (монографије, књиге, зборници), теоретски и критички рад о примењеној уметности објављен у медијима, као и за ауторске изложбе уз одговарајући стручни текст. У конкуренцији ове године је било осам уметничких публикација објављених протекле године, а жири у саставу др Чедомила Маринковић (председник), др Сања Пајић и Мирослав Карић одлучио се да међу делима која афирмишу критичко-теоријску мисао из области примењене уметности и дизајна награди књигу др Јасне Јованов.
Нова књига Јасне Јованов, посвећена делу Драгана Алексића (1901-1958) дадаисте, песника, есејисте, романописца и ликовног критичара, проистекла је из њеног интересовања за гранична подручја у модерној уметности и дугогодишње бављење југодадаизмом које је резултирало претходном књигом о овом уметничком покрету “Демистификовање апокрифа (Дадаизам на југословенским просторима 1920-1922)”. У новој књизи Јасна Јованов се бави Алексићевим стваралаштвом, али посебно представља његове ликовне критике које су остале међу страницама дневних новина. Објављен је и драгоцен фото-материјал и репродукције уметничких дела аутора о којима је Алексић писао и то из фондова Народног музеја у Београду, Галерије Матице српске из Новог Сада и Народог музеја из Смедеревске Паланке.
Критичко рашчитавање
„Ауторка је уобличила и својеврсну мини-биографију једног од најзначајнијих ликовних критичара у међуратном периоду, ревитализујући праксу критичког осврта на историју ликовне критике, иначе готово неприметну у домаћој историографији последњих деценија. Освртом на Алексићево критичко рашчитавање Петра Добровића, Саве Шумановића, Јована Бијелића и осталих хероја модерне, иначе блиске критичаревом сензибилитету, ауторка је успела да расветли мање познат део стваралаштва овог изузетно значајног и вишеслојног интелектуалца. Истовремено, кроз психофизичку анализу његовог бића, ауторка је успешно исказала дихотомију на релацији друштво–појединац, указавши на шире оквире збивања на авангардној уметничкој сцени међуратне Југославије”, наведено је рецензији проф. др Игора Борозана.
Јасна Јованов је студирала и магистрирала на Филозофском факултету у Београду, а докторирала на катедри Центра за интердисциплинарне и мултидис- циплинарне студије Универзитета у Новом Саду. Од 1978. била је кустос у Галерији Матице српске, једно време самосталан ликовни критичар и истраживач, а од 1999. до 2017. управник Спомен-збирке Павла Бељанског. Од 2005. гради академску каријеру, на Департману за географију и туризам Природно-математичког факултета у Новом Саду и Академији класичног сликарства Уиверзитета ЕДУКОНС у Сремској Каменици. Учествовала је у реализацији низа музејских пројеката и изложби које прате каталози и бројна монографска издања о поједним уметицма. Стручна и научна интересовања усмерила је на историју уметности и уметничке феномене од почетака 19. века до савремене уметничке сцене, са акцентом на прелазне и авангардне етапе, као и на савремену музеолошку праксу и комуникативне потенцијале музеја и других културних институција.
Награда ће бити уручена данас у 13 часова свечаној сали Ректората Универзитета уметности у Београду.
Н. Попов
