Пре неки дан идем на посао, а на градској аутобуској станици начујем разговор две жене. Причају о томе колико кошта један приватан час. Ова једна рече: „Имамо нову наставницу, она ДАЈЕ часове за...” А друга ће на то: „Па, како толико узима за ДРЖАЊЕ часова?”
Не будем лења, узмем дневне новине и отворим огласне стране. А тамо – шарениш! И давање и узимање и држање часова...
Е, сад да ли ДАЈЕМО часове или ДРЖИМО часове?
Можда је правилније „држати часове” јер како давати часове? Час одређује временски рок (нпр. 30 минута) у оквиру кога предајеш, преносиш, тј. дајеш своје знање.
Стилски је „Дајемо часове”, чини се, мање „нападно“. За писање огласа постоји алтернатива ако нисте сигурни: „Часови српског језика за основце, средњошколце...”
Погледајте и ово: Ако сте студирали, колико пута сте рекли мами или дугарици: Дао (дала) сам испит! Ја сам говорила и: Прошла сам!
Испити се ДАЈУ (али и ПОЛАЖУ)… При полагању испита се заправо ништа заиста не даје, па бисмо могли да поставимо исто питање: шта дајеш кад дајеш испит? Знање професору?
И као што рече једна моја колегиница: српском језику фали тезаур. (Мада постоје неки…) Тезаур је врста речника. Речник даје дефиниције речи, а тезаурус синониме и антониме који су груписани у појмове.
Наташа Мирковић
