О „Ноћном дневнику“ Јана Фабра говориле су Татјана Росић, књижевна критичарка, Јелица Новаковић Лопушина, преводитељка, Сигрид Бусет уредник издања.
Модератор вечери је била Гордана Гонцић, в.д. директора КЦБ-а.
Татјана Росић је уз осмех напоменула да никада није била у прилици да говори о дневнику чији је аутор присутан.
Навикли смо да је дневник нешто интимно, интроспективно, лично... Јан Фабр је предвидео ову ситуацију, јер на једном месту у својој књизи каже да је свестан да ће његов дневник бити штампан. Никада нисам ни веровала да људи пишу своје дневника да би их држали у фиокама, а када је реч о великим уметницима какав је Фабр онда сам још више сумњичава, казала је Росић.
Она је истакла да реч о тексту који ма колико био скандалозно искрен, заправо представља егзебиционизам или перформативност аутора који је знао да ће га објавити.
Текст делује хаотично, али реч је заправо о изузетно кохеретном делу. Битан део овог дневника чине аудиције плесача и глумаца. Многи од тих плесача и глумаца остављају Фабра равнодушним, јер он жели да му се они супротставе. Кроз отпор он провлачи протагонисте својих представа кроз уметничку трансформацију, казала је Росић.
За њу нема дилеме да је ноћ за белгијског редитеља време за самообликовање и писање.
Ноћ је за њега и време за позоришну игру и зато се књига зове „Ноћни дневник“. Добар дневник је пун трансформација и добар оквир да направите ново тело за себе пишући. Писање је важан део мултимедијалног изражавања Јана Фабра, казала је Росић.
Јелица Новаковић Лопушина, преводитељка књиге Јана Фабра, објаснила је зашто је ова књига преведена са низоземског.
Ако постоји Средоземље, онда постоји и Низоземље. По тој логици постоји и низоземски, јер је реч географском и лингвистичком простору који обухвата две целине. Краљевину Холандију и белгијску покрајну Фландрију. У те две географске целне говори се истим језиком – низоземским, казала је Новаковић Лопушина.
Сигрид Бусет, уредник издања, истакла је да је Београд веома почаствован присуством белгијског редитеља.
Хиљаде људи широм Европе, од Брисела и Амстердама па све до Рима и Љубљане, видело је ту фантастичну представу „Олимп“ и сада је коначно дошао тренутак да је види и публика у Београду. То је незаборавно искуство, казала је Бусет.
Одломке из књиге читао је драмски уметник Слободан Бештић.
