Подсетимо, награду је пре десет година установила издавачка кућа „Прометеј” и додељује се за најбољи мемоарски спис објављен у књизи или периодици у посматраној години у Србији, односно унутар српског језичког простора. А Савићева „Епска Србија” (Друштво Рашка школа, 2017) је, како је наведено у образложењу жирија Награде „Дејан Медаковић”, „путовање по светим местима српске епске поезије”, „ходочашће по души језика”, односно „узбудљиво приповедно рашчитавање традиције кроз поступак умрежавања цитатне подлоге, културе сећања и интимне исповести”
„Задржавши у свом делу заводљиву слободу ерсеја, наративност епског ткања, лирску имагинативност, са искуством историје, веродостојности усменог предања, историје уметности, архитектуре и сликарства, са искуством зрелог промишљања стварности и интимне рефлексије света и живота, спис Милисава Савића је на најбољи начин призвао име Дејана Медаковића”, рекао је члан жирија проф. др Бошко Сувајџић, додајући да је „Епска Србија” „лепа задужбина епској имагинарсној Србији” – задужбина репрезентативна по свему: по стилу, језику и садржају. „Она је путовање по ономе што представља основ нашег националног памћења, сећања, понирање у оно што је учитано у нашу историју, традицију, нашу културну и националну спознају”...
За др Драшка Ређепа, председника жирија, Милисав Савић је на имагинарном трагу Дејана Медаковића, настављајући изнутра оно што Медаковић није стигао или није могао да оствари. „Савић је несумњиво класик модерне наше књижевности. За разлику од многих, који су почели славно и све ниже падали, он је готово сваку књигу написао друкчије. Тако ни књига ’Епска Србија’ није ни путопис, ни есеј, ни уџбеник, ни парафраза, а све је то у исти мах. Није географија, већ је дух географије. Јер ’Епска Србија” не познаје границе. Ова књига је завршетак сна Дејана Медаковића. срећан завршетак”, оценио је др Ређеп.
Издавачка кућа „Прометеј” је, заједно са уручењем Награде „Дејан Медаковић”, прославила 28. рођендан. У години за нама, по речима власника „Прометеја” Зорана Колунџије, објављено је више од 100 нових књига, што укупну продукцију куће у протекле безмало три деценије приближава респектабилној бројци од 2.800 наслова. А међу књигама које су лане објављене у први план Колунџија ставља ново коло едиције „Србија 1914 - 1918”, затим наслове посвећене Пречанским Србима, затим монографију „Тврђаве на Дунаву”, те књиге о Новом Саду: „Успомене” Алимпија Поповића и „Новосадска хроника 1970-1990” Владимира Врговића. „Трудимо се да помогнемо нашем свету да се боље снађе у трагању по неизвесној прошлости Србије. Мислим да смо показали да умемо да урадимо сложене послове, али да бисмо их заокружили, треба нам подршка, посебно у овој години. Јер ваља много тога урадити”, поручио је Колунџија.
Захваљујући се на награди, Милисав Савић је подсетио на Медаковићеву поетску књигу „Каменови”, објављену 1966, у којој је сабран низ песама посвећених најзначајнијим српским средњовековним манастирима и градовима. „Топосима којима се бави и моја књига”, додаје Савић, истичући да се, по Медаковићу, путовати може и кроз митске, и кроз стварне пределе и просторе. „Један од ретких срећника који је ходочастио и једне и друге и о томе оставио неизбрисиве трагове био је управо – Дејан Медаковић”. Тек, Савић признаје да није зажало што се, под старе дане, и он латио овог ходочашћа. „Србија, песничка, већа је од било које Србије у историји. И у много чему је – природно – лепша од оне стварне”...
М. Стајић
