”Идеја Напуља“, с поднасловом “Представе о рају у којем обитавају ђаволи”, резултат је истраживања о идеји Напуља којом су се еминентни напуљски, италијански и европски интелектуалци, претежно писци, бавили у својим путописима, мемоарима, интервјуима и другим документима од 18. века до наших дана.
Од старе изреке да је Напуљ рај у коме обитавају ђаволи, преко Малапартово оцене Напуља као најмистериознијег града у Европи, Гетеовог виђења тог града као места савршене природе или идеје бизарног Напуља Александра Диме Оца, Напуљ је због својих бројних противуречности различито доживљаван кроз историју, а за Лигуорија он је велика загонетка и пре свега радно место.
За мене је Напуљ место где сам учио, трчао од зграде до зграде, где сам се упознао са страним језицима. Ја сам рођен у околини Напуља и као студент сам одлучио да се преселим у град да бих доживљавао ту атмосферу. Мислим да је то био добар потез, јер ми се тај град откривао на посебан начин, рекао је Лигуори.
Напуљ никада за њега није био, како наглашава, град туриста, ведрог неба, мора и макарона.
За мене је он био град у коме ћу учити, у коме ћу обилазити библиотеке и учионице. То је мој први доживљај Напуља. А пре и после студија то је било место где идем у биоскоп, у ресторан, где једем фантастичну храну у ресторанима и посластичарницама, место музике, где сам слушао највеће светске бендове. То је мој најјачи доживљај Напуља, објаснио је Лигуори.
Наглашава да је Напуљ једно природно позориште.
Можда у свету само Баку и Рио де Женаиро могу да се упореде с Напуљем. Напуљ је мистичан због тога што иза себе има Везув као велику претњу, а море представља спас за грађане. То је истовремено магично и трагично место, рекао је Лигуори.
Филозоф и историчар уметности Бенедето Кроче сведочи да је неки фиорентински трговац за време хуманизма први рекао да је Напуљ рај у коме ђаволи обитавају и Лигуори каже да је то тачно.
Напуљ може бити опасно место и истовремено дивно место. С друге стране многи велики људи су се родили у Напуљу - од Ђанбатисте Вика и Бенедета Крочеа до Ђордана Бруна и Наполитанци су славни у свету. Због тога је Напуљ место и мислилаца и филозофа. У 18. веку је Напуљ био главни град филозофије у Европи и није постојао краљ који на ноћном сточићу није имао дела Филанђерија или Ђоновеза, истакао је Лигуори.
Лигуори, који предаје италијански језик на Филозофском факултету и Академији уметности у Новом Саду, већ је привукао пажњу српских читалаца романом “Напуљски дипломата“, као и збирком прича “Прва љубав”, а потврда његове популарности била је и вечерашња изузетно посећена промоција у Библиотеци града Београда.
