Ауторка се на духовит начин обрачунава са савременом књижевном сценом и глобалним трендовима, не без ироније на свој и на рачун свих оних који покушавају живети од креативног стваралаштва у свету који признаје само успех и новац.
Шта је књижевност данас, која је њена улога и, још важније, која је улога писца, да ли је он(а) само кловн који путује светом, могу ли се уопште још причати приче, да ли је могуће само тако створити роман и исприповедати причу, те ко има контролу над текстом, аутор или прича сама, све су то питања која покрећу “Лисицу”.
Поигравајући се Ић-формом, без имало патетике, препуна финог хумора, суптилне ироније, књижевних и теоријских референци, Лисица је величанствена посвета писцима и писању, оним важним, незаобилазнима, онима чије приче мењају читатеља.
Такве приче стварају само бриљантни приповедачи, а Дубравка Угрешић је без сумње међу њима.
