Он је тако у Београдској хроници на РТС-у, одговорио на констатацију водитељке да су критичари оценили да његово ново дело, које је наставак приче ''Треће пролеће Свете Петронијевића из 1983.године, оставља утисак ''као да стално стојимо'' и да се у нашем друштву ништа није променило у последњих 35 година.
''Мислим да не стојимо и да је у последњих шест-седам година дошло до побољшања. Немам везе са странкама, нити ''трчим'' за страначким лидерима, али сматрам да јесте дошло до извесног побољшања и да то може да види народ који живи овде, као и они који не живе у Србији, али гледају шта се овде догађа'', рекао је Михаиловић.
Говорећи о потреби да настави причу коју је давно написао, Михаиловић је казао да ''му се у позадини те приповетке још нешто отварало'' и да је имао идеје за којима је пошао.
''Мени се чини да нисам погрешио, а критичари и читаоци ће то оценити на свој начин и имају права на то. Имам 22 књиге, а сваки пут сам се трудио да максимално оптеретим моју тзв. креацију и да отвореним очима гледам свет и да о њему говорим онако како бих говорио са својим пријатељима'', рекао је Михаиловић и додао да је као аутор, који је ''зашао у дебеле године'', задовољан својим књижевним опусом.
Упитан има ли данас храбрости у писању и да ли је она уопште битна у писању, академик је потврдио да храбрости има и додао да је важно бити поштен према људима и бити отворен према свету и поштовати га, а то ће се, каже, некад исплатити.
''Био сам јако строг према себи, проводио сам бескрајне сате у ''дељању'' својих реченица, али кад погледам уназад, чини ми се да нисам погрешио'', казао је Михаиловић.
