Награда је, подсетимо, установљена као јавно признање песникињи, старијој од 18 година, за књигу поезије објављену на српском језику. Између осталих, лауреаткиње су биле Тања Крагујевић, Гордана Ђилас, Радмила Лазић, Кајоко Јамасаки, Стана Динић Скочајић, Сунчица Денић...
Веома смо задовољни одзивом на конкурс, с обзиром на то да је стигло укупно 17 књига, што је више него прошле године. Оно што сада следи су седнице жирија, а резултати ће бити познати до 10. октобра ове године, рекла је за „Дневник” Гордана Нонин, координаторка овог пројекта, уз напомену да је овогодишња манифестација “Милици у походе” заказана за 18. октобар када се планира свечано уручење награде, као и промоција збирке песама “О хрид” прошлогодишње добитнице Драгице Стојановић.
Милица Стојадиновић Српкиња рођена је у Буковцу 1828, умрла је у Београду 1878, а сахрањена у Пожаревцу.
Била је савременица Вука Караџића и, уз Бранка Радичевића и Његоша, припадала је групи писаца који су Вукову борбу за српски језик и правопис здушно подржали.
Стварала је, међутим, у време када је жена била потцењена и обесправљена, па и сама вели „Душом својом узвила сам се над свим гоњењем, које због мог књижевног занимања трпим од нискога света“...
Од када су, наиме, промењене пропозиције, од 2009. године, награда, поред новчаног дела, подразумева и право да лауреаткиња нову збирку поезије, или избор из поезије, објаве у Едицији Завода за културу Војводине „Добитница књижевне награде ’Милица Стојадиновић Српкиња’”.
М. Стајић
