Управо због тог објашњења, прошлости и/ или будућности, књига о Милени Дравић требала је да се зове Милена једног миленијума, како је размишљала њена ауторка, Татјана Њежић.
У издању Књажевско-српског театра, са доприносима бројних аутора и исказима наше глумачке диве, књига се зове “Милена Дравић - више од уметности”.
Са сваке странице обара лепота ове глумице. А лепота је ништа ако вас камере не воле. А камере могу да вас воле колико год хоћете да се сликате ако не знате да говорите. А не знате да говорите ако незнате да мислите. А да мислите, за то треба васпитање, образовање, рад, не преко туђих леђа... Ма, лепота.
Свака страна ове књиге прожета је љубављу према овим стварима, љубављу који је и Милена показивала према свима и свему што је радила.
Некад дрчна, некад смерна, Милена се прошетала и подружила Венецијом, Каном, са Николсоном, Хичкоком... Заиста импресивна биографија, импресивна књига.
Књига “Милена Дравић - више од уметности” приређена је поводом доделе Статуете “Јоаким Вујић” Књажевско-српског театра 2013. године, за “најфиније психолошко нијансирање лика у драми, бравурозне минијатуре и импровизације у комедији, потресну упечатљивост крупног плана на филмском платну и телевизијском екрану”. У њеној каријери су и награде “Златна арена”, “Добричин прстен”...
Милена Дравић је могла, знала и постигла све.
Књига почиње и великим делом се наставља кроз “Сцене из живота”, кратке приче из првог лица, записане вештом новинарском руком Тање Њежић.
Готово недирнуте, па може да се осети сва детиња једноставност, невиност, заиграност, опчињеност игром, балетом, особине које су водиле до насловница новина, малих и великих екрана, како су се некад звали једини екрани - телевизија и биоскопске пројекције на платну.
После, већ почиње да се осећа став, самосталност, независност и бескомпромисност, која је Милену водила до стаза међународне славе, па и оспоравања, забрана, као у чувеном случају филма “WR - мистерије организма” Душана Макавејева.
Осим прича из поглавља “Сцене из живота”, књига “Милена Дравић - више од уметности” садржи и приче из другог, трећег лица.
У поглављу “Рекли су...” пишу: Александар Саша Милосављевић, Радослав Зеленовић, Пуриша Ђорђевић, Дејан Мијач, Јагош Марковић, Милан Јелић, Горан Паскаљевић, Душан Макавејев, Љубомир Симовић, Душко Ковачевић, Милан Влајчић, Милан Караџић, Милена Зупанчић, Стефан Арсенијевић, Милош Ррадивојевић, Бранка петрић, Здравко Шотра, Ненад Полимац, Ранко Мунитић.
Имена сведоче која је у питању величина.
Уз кратку биографију, филмографију и позоришне улоге, реч за крај ауторке Татјане Њежић и серију фотографија “Лице с насловнице”, издање “Милена Дравић - више од уметности” се препоручује за озбиљну монографију наше велике глумице. Наше, а своје.
Игор Бурић
