Жири у саставу Јасмина Нешковић, Маја Андријевић, Душан Вејновић, Елизабет Васиљевић (председница) и Иван Миленковић (представник Фонда), после четири месеца рада и прочитаних преко 30 књига прозе и поезије, донео је ову одлуку на седници 26. септембра.
Жири је већином гласова одлучио да награду додели преводу који је предуслов и потку имао, како указују у Фонду “Радоје Татић”, у квалитету и значају Бекеровог дела “Риме” и његовој јасној идеји и сигурном стилу који је аутора поставио на књижевни колосек највећих имена шпанске и светске књижевности. Бекер је песник 19. века, поклоник андалузијске народне поезије која је значајно утицала на његов стил и личну поетику.
- Биљана Исаиловић је у преводу “Рима” искрено, с магичним додиром Звездарске шуме и тишине летњих ноћи успела да се пренесе у свет крајње неприступачан обичним људима, свет маште и визија које су испред свог времена као што је Бекер био испред и изван свог „канонског” времена. Али нису само тананост Бекерове поезије и истанчаност њеног превода придонели овој одлуци. Биљана Исаиловић је током ове две године превела неколико значајних наслова из различитих жанрова - истичу у Фонду “Радоје Татић”.
Поред збирке прича Гиљерма Аријаге, “Реторно 201” (Партизанска књига, Кикинда, 2017), Биљана Исаиловић је превела и “Чаробну лампу” Ваље-Инклана (Клио, Београд, 2017), као и “Саламинске војнике” Хавијера Серкаса (Архипелаг 2017).
Бијенална награда „Радоје Татић”, за најбољи превод са шпанског и португалског језика у области поезије, прозе и есеја, додељена је за 2016. и 2017. годину. У најужем избору за ово признање био је и превод са португалског романа Жозеа Луиса Пеишота “Ливро”, у преводу Дејана Тиага Станковића (Контраст, 2017).
Ове године награда је додељена осми пут, а досадашњи добитници су Александра Манчић и Радивоје Константиновић, Марина Љујић, Биљана Исаиловић, Јасмина Нешковић, Гордана Ћирјанић, Тамина Шоп и Ана Кузмановић Јовановић и Душан Вејновић.
Као и претходних година, жири поново скреће пажњу јавности на „излетнички” приступ превођењу који је све присутнији на нашој преводилачкој и издавачкој сцени, нарочито када је у питању поезија. Жири такође апелује, пре свега на издаваче, да се озбиљније посвете неговању језика и квалитета, уместо брзине и квантитета.
Н. Пејчић
