У том тренутку сви су се насмејали, а Михаљ Ђураки је кратко прокоментарисао:
- Да. Научна фантастика.
Михаљ Ђураки је тако говорио на промоцији Књижевног часописа „Белешке“ у Омладинском клубу ЦК13. У Црној кући, (још увек, јер хоће да је руше) у Новом Саду, где се стално нешто руши, а нешто ново гради, осим Тврђаве. Ваљда зато што је у Петроварадину.
Ђураки је за „Белешке“ превео причу „Новосадска авантура“ Шандора Илеша (1914-2009) и рекао да је изабрао баш њу зато што говори о „руралном“, старом Новом Саду.
- Битно је не само оно што је сад и како је, него и оно што је било, одакле смо и шта су нам корени – навео је мудро младић, у друштву неколико десетина младих људи, углавном женског рода, што је такође важно за ову причу.
Жене пријатељице, жене љубавнице, жене мајке, жене раднице, жене песникиње, тема су коју истиче и уредништво „Белешки“, Сања Павловић, Светлана Савић, Ђорђе Мајсторовић. Она се и наметнула, јер је у последње време такав био родни састав у ангажману читалачког клабинга и радионица писања у ЦК 13. А није далеко ни од друштвене стварности, чак и на књижевној сцени.
Од садржаја „Белешки“, издвојен је приказ Надежде Стојанов нове књиге, збирке прича „Млијечни зуби“ Лане Басташић, с којом је у ЦК 13 рађен и разговор тим поводом. За Надежду Стојанов књига је још узбудљивија од романа „Ухвати зеца“, с којим се прочула Лана Басташић. „Млијечни зуби“ говоре о насиљу над децом, видљивом и скривеном.
Тамара Радевић у интервјуу са Огњенком Лакићевић раскринкавала је процес писања. Ауторка је на промоцији „Белешки“ у ЦК 13 поделила да је, радећи интервју са песникињом, добила и више од одговора на своја питања.
У Књижевном часопису „Белешке“ могу још да се прочитају приказ Марине Радовановић књиге „Срнећа леђа“ Ане Марије Грбић. Горица Радмиловић пише о роману „Откако сам купила лабуда“ Тање Ступар Трифуновић. Објављене су и песме Дарије Сабадош, Јане Домоњи, Јелене Давидовић, Ксеније Голубовић, приче Тање Гавриловић, Јелене Галовић, Хане Вучковић...
„Белешке“ представљају заиста богат, квалитетан и разноврстан часопис који бележи један прави књижевни кружок, можда чак и будућу сцену. За аутора овог текста, веровали или не, научна фантастика је било видети да има младих људи који пишу и читају књиге, и живо их занима свака реч, свака прича и песма.
И. Бурић
