Под заштитним знаком ове куће појавио се документарни роман “Sonnenschein” недавно преминуле вишеструко награђиване књижевнице и есејисткиње Даше Дрндић (1946–2018) која је припадала самом врху савремене књижевности на простору некадашње Југославије. Ауторка је рођена у Загребу, велики део живота проживела је у Београду, а затим у Ријеци, где је овог јуна и умрла. Роман „Sonnenschein” освојио је 2007. награду „Фран Галовић” за најбољу књигу завичајне тематике и награду Киклоп за прозно дело године. Даша Дрндић је добитница је и награде Индепендент за најбољу страну белетристичку књигу по избору читалаца за 2013.
„Документарни роман Даше Дрндић не може се упоредити ни са једном од до сада објављених књига о мрачним временима нацизма. Сувопарни подаци, сажети дијалози и изражајни ликови бацају необично светло на раније непримећена питања о двосмисленој неутралности Швајцарске или процедури финансирања превоза затвореника у логоре смрти. Фактографија у роману подсећа на прикупљање доказа у поступку против зла и болно наглашава драму јунака чији су животи само последица каприца историје“, пише о овом роману Ана Групинска.
Нова књига Славоја Жижека (Љубљана,1949) познатог словеначког филозофа ”Сећање, понављање и прорађивање” први пут се нашла у књижарама у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама 17. октобра 2017. на дан обележавања велике годишњице Октобарске револуције, а сада је у преводу с енглеског Емине Перуничић објавила “Академска књига”.
Жижек у овој студији и збирци оригиналних Лењинових текстова показује зашто је Лењинова мисао значајна и данас и, како наводи издавач, заступа тезу да иако се његова важност повезују са преузимањем власти 1917. Лењинова истинска величина се боље може разумети из последње две године његовог политичког живота. У данашњем свету, који карактеришу политичке турбуленције, економске кризе и геополитичке тензије, треба поново да се вратимо на Лењинову комбинацију трезвене луцидности и револуционарне одлучности, сматра Жижек.
Новитет овог издавача је и меомарска књига и духовни тестамент једног од највећих аргентинских писаца Ернеста Сабата (1911-2011). То је прича о младићу рођеном у пампи, који успешно започиње каријеру у свету науке и одлази да ради у лабораторију „Кири“ у Паризу, да би касније, у додиру са надреалистима, храбро и одважно напустио науку због књижевности и уметности, и својим првим романом, који су многи издавачи одбили, стекао признање Албера Камија и Томаса Мана. С друге стране, како најављује издавач, ово је прича о бунтовном човеку, коме су од младих дана блиски анархизам и револуционарна левица, мислиоцу који открива и разоткрива совјетски тоталитаризам да би се касније, у старости, обрео на месту председника Комисије за нестале особе, у време војне хунте у Аргентини.
Књигу је са шпанског језика превела Бојана Ковачевић Петровић. “Рецепција, канон, циљна култура. Слика модерног англоамеричког песништва у савременој српској поезији” назив је студије Соње Веселиновић (Нови Сад, 1981)у којој ауторка проучава рецепцију енглеске и америчке поезије 20. века у савременој српској књижевности и ширем културном простору, почев од темељних антологијских избора, преведених збирки и часописних избора па до критичких написа и преузимања одређених поетичких одлика, тема и поступака у делима домаћих аутора. Уз научни рад Соња Веселиновић пише лирску прозу и поезију.
Н. Попов
