По речима приређивача Селимира Радуловића, сачињеним избором из поезије укупно 33 песника успостав- љена је својеврсна лирска вертикала једног века српског песништва, од Лазе Костића до Драгана Јовановића Данилова.
„Ово је тек један избор из обиља. Али сви песници сабрани у овој књизи станари су исте куће, дакле, сви станују под истим кровом - под кровом српског језика! И сви су истински европски песници, ствараоци који су изнад праваца, покрета или школа, изнад углађених књижевних конвенција, код којих се истински дар стихотворства не може сводити на меру техничког детаља”, појашњава Радуловић.
У антологији су, иначе, представљени још и Војислав Илић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Милан Ракић, Владислав Петковић Дис, Сима Пандуровић, Милутин Бојић, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Десанка Максимовић, Растко Петровић, Раде Драинац, Оскар Давичо, Васко Попа, Душко Радовић,Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Бранко Миљковић, Љубомир Симовић, Бранислав Петровић, Матија Бећковић, Ранко Јововић, Рајко Петров Ного, Мирослав Максимовић, Милосав Тешић, Раша Ливада, Новица Тадић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје и Иван Негришорац.
Уз напомену да је, радећи на „Златном веку”, бирао песме на којима ће време узалуд опробати своје зубе, односно да је пре свега водио рачуна о сенци безименој, о обичном читаоцу, Радуловић је подсетио на речи Борислава Михајловића Михиза да се антологије праве да се читају, и да ништа није тако бескомпромисно и тако компромисно као избор обиља:
„Намера ми је била да се уочи да под српским песништвом не подразумевам прост збир аутора и дела, већ корпус облика и искустава, у оквиру којег сваки аутор и свака песма изналазе своју меру, односно, негде се смештају и придодају, те да се учини видљивим да ово није хрестоматија, нити пуки пресек, већ да од песника до песника, од песме до песме, књига расте, грана се и снажи. И да се, целином утиска и кохеренцијом смисла, и у десакрализованој савремености наговести скривена и склоњена магија песме”, порука је Селимира Радуловића.
М. С.
