Представљена књига Хандкеа ''Историја иза приповести''

БЕОГРАД: Збирка есеја Петера Хандкеа ''Историја иза приповести'' у издању РТС и саиздавача представљена је вечерас у Холу РТС.
h
Фото: Ilustracija

Велики број јавних личности из културног живота дискутовао је о делу Петера Хандкеа, контрадикторним ставовима добитника Нобелове награде за књижевност, ставовима у којима се писац супростављао најпре разбијању Југославије, потом званичној интерепретацији њеног распада, медијским манипулацијама и стигматизацији Срба и Србије.

Хандке има огроман опус, који броји преко 20 наслова. То је читав један литерарни континент, чије је једно од полуострва Балкан, односно Југославија, односно Србија. Југословенским темама се Хандке бавио не само у ових осам есеја, који се налазе у овој књизи, него и у свом књижевном делу. 1986. године објавио је роман Понављање, ту су позоришни комади Вожња чуном, затим Још увек олуја, која говори о словеначким партизанима, или књижевно дело које заправо затвара круг његовог бављења југословенским темама, то је роман Моравска ноћ, истиче Небојша Грујичић, један од приређивача књиге ''Историја иза приповести''.

Од почетка деведесетих Хандке је написао осам дужих есејистичко-путописних текстова.

Капитално дело објављено у издању РТС-а, ИК Прометеј, Штампар Макарије и Српско народно позориште из Новог Сада први пут је на једном месту сабрало свих осам есеја на тему једног времена и једне земље, у једној књизи којој је сам писац дао наслов.

Југославија је веома важан мотив за Хандкеа, то је његов завичај. Он себе кроз читаво своје дело још од првих есеја па све до последњих, на неки начин, кроз један особен мотив помиње у свом делу. То је мотив сањара, мотив становника куле од слоноваче. Ова књига почиње есејем Опроштај сањара од Девете земље, а наставља се, на неки начин, књижевним заступањем да то место, да његов књижевни завичај, који он препознаје у Југославији, треба да настави да постоји, наводи Јан Красни, преводилац.

У Хандкеовом делу чести су трагови многобројних путовања. У Југославију се редовно враћао, била је повод његовог уметничког истраживања, у њој је писао и први роман.

Репрезентативно дело ''Историја иза приповести'', сада доступно читаоцима у Србији, садржајем је обележило и сам живот писца.

И пре Нобелове награде прошле године, Хандке је због својих ставова које је износио током 90-тих година прошлог века и почетком овог, у неким круговима постао персона нон грата.

О тим ставовима који пркосе мејнстриму, о томе за кога је писац у ствари тражио правду и зашто и коначно - шта у ствари можемо прочитати у есејима Петера Хандкеа у Холу РТС-а говорили су приређивач књиге Небојша Грујичић, писац Горан Гоцић, писац и члан Издавачког савета РТС-а Вуле Журић и управник Српског народног позоришта Зоран Ђерић.

У разговор су се укључили својим ставовима и редитељ Емир Кустурица, преводиоци Жарко Радаковић и Јан Красни, одговорни уредник РТС Издаваштва Драган Инђић, проф. др Александар Јерков, историчар Предраг Марковић, Милош Шобајић, Небојша Брадић и др.

Представљање књиге преношено је на платформи РТС Планета.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести