Обимна монографска студија Горане Раичевић посвећена животу и делу Милоша Црњанског (1893–1977) плод је деценијског изучавања усредсређених првенствено на сам ауторов књижевни и публицистички опус, затим на анализе и тумачења бројних студија, есеја, научних радова и књига написаних о његовом делу, али и на проучавања историјског контекста – времена и прилика у којима је аутор живео и стварао – и све то на темељу архивских извора (преписка), као и других доступних релевантних историјских референци и историјске грађе. Горана Раичевић је за ову књигу управо добила годишњу награду Културног центра Војводине „Милош Црњански“ Медаљу за очување културног наслеђа, као и награду „Николај Тимченко“ у Лесковцу, а пролетос јој је припало и признање „Лаза Костић“ новосадског Сајма књига.
Проф др Миливој Ненин указао је на промоцији да је ауторка на самом почетку заузела гард и брани Црњанског и напада противнике, али не удара испод појаса, мада најпре удара у доњем делу текста, у фуснотама, једино у фуснотама је хладна и непристрасна, ту се види и акри- бичност и обавештеност, али и посвећеност. А ша је све про- читала, шта је све проверила, шта је све дотакла, каква је то концентрација над једним животом. По његовим речима, прва ствар која се у овој књизи види је поле- мичност, рат, Горана Раичевић брани Црњанског, аргументима, посежући пре свега за његовим делом. Све је поткрепљено доказима. Истичући концентрацију аутора, Ненин каже да Горана Раичевић зна и шта је Црњански у којем тексту иозоставио, зна и шта су приређивачи његових књига изоставили, исправља и грешке Црњанског, зна за којима аргументима да посегне, у које писмо да погледа, у коју страницу из његовог дела да завири, зна да повеже раног Црњанског са позним Црњанским, зна да наговести и испрати доследност једног живота.
Округли сто о „Дневнику о Чарнојевићу”
У оквиру Дана Милоша Црњанског новосадски књижевници Сава Дамјанов, Ђорђе Писарев, Ненад Шапоња и Зденка Валент Белић наступали су у новосадским средњим школама. У програму приређеном затим у Матици српској учествовали су у програм током којег су читали фрагменте из својих прича и есеја посвећених или инспирисаних Црњанским и његовим делом.
Јуче је у Матици српској одржан и округли сто посвећен „Дневнику о Чарнојевићу“ поводом 100 година од првог објављивања тог романа. Учесници овог разговора били су писци и теоретичари из Новог Сада Настасја Писарев, Горана Раичевић, Горица Радмиловић и Милан Мицић, као и Бојан Јовановић (Ниш), Зоран Суботички (Бечеј), Александар Петровић (Београд) и Александра Стевановић (Крагујевац). Настасја Писарев, која је докторирала на делу Црњанског, овог пута је изложила део рада о поетици простора железнице и простора који се пресецају у роману “Дневник о Чарнојевићу”.
Бора Бабић, директорка „Академске књиге“ је указала да се деценијски труд Горане Раичевић исплатио овом изузетном књигом за коју су добили бројне похвале.
Ауторка Горана Раичевић је захваљујући се свима који су јој помогли у настанку ове књиге указала да одавно верује да је тајна велике уметност у том невидљивом и тајанственом моменту када се лично искуство, један мали људски живот транспонује у универзалну поруку, коју могу да разумеју сви људи, са когод меридијана, из било ког века долазили, јер како бисмо се ми данас не само дивили грчкој трагедији већ и знали тачно о чему она говори.
-Црњански је у „Хиперборејцима“ говорио да се прошлост не зна и не може знати, да крије праву истину о људима онаквим какви су заиста били, говорио је то не зато што је пре свих великих филозофа такозваног постмодернизма залазио у апстракне теоријске расправе. Писао је то зато што је сам понео бреме обележеног човека због којег се далеко од своје отаyбине нашао у једној огромној вароши у којој никоме није било стало до тога да ли ће он и његова супруга живети или умрети од зиме и глади у неком сивом предграђу- рекла је Горана Раичевић.- Хладан као на пепелу клада животарио је до тренутка када је из Београда стигло писмо у којем је тражена дозовола да се поново објаве његови предратни романи. Сазнавши да је некоме потребан, а бити потребан је можда најважније ствар за нас, оно што нас тера да живимо и отворимо очи следећег јутра, Црњански је поново почео да пише. И то не само романе инспирисане својим животом.
Владушићу „Бескрајни плави круг”
У Матици српској синоћ је уручена награда “Бескрајни плави круг” овогодишњем добитнику Слободану Владушићу за роман “Омама” (Лагуна, Београд). Овим романом аутор је одао почаст делу Милоша Црњанског, по оцени жирија премреживши га профињеним дијалогом са његовим целокупним делом. Чланови жирија Александар Јовановић, Небојша Лазић, Јелена Марићевић Балаћ, Горан Радоњић и Младен Шукало оценили су да је Владушић створио „тамну и дубоку слику модерног времена, са Берлином тридесетих година, у којем се као у жижи укрштају појединачне и колективне судбине и наслућује злокобно време које нам долази из прошлости и будућности”. Историјски трилер „Омама“ дело је засновано на проучавању грађе о животу и делу Милоша Црњанског, али су сам заплет као и главни јунак и приповедач Милош Веруловић плод пишчеве маште.
По њеним речима, целокупно животно кретање Црњанског између агона, борбе и меланхолије открива нам човека високе осетљивости и снажне повезаности са људима због којих је и умео тако стоички да поднесе своју судбину. Данас тумачи књижевности, како је рекла крећу се између та два пола, час у вери да чине нешто значајно и велико што није само плод амбиције и таштине већ што би требало да буде победа истине и правих вредности над ништавноћу пролазног и пропадљивог, час преплављени сумњом и склони меланхолији под чијом влашћу постају сами себи налик припадницима неке секте који комуницирају само једни са другима окружени невидљивим зидовима што их дели од наводног правог и озбиљног живота.
– Ако макар на часак успемо те зидове да уклонимо, да кажемо онима који долазе после нас да их ту, а не у новцу и луксузу, чека право богатство света, рудник мисли и осећања толиких генерација које су живеле, волеле, мислиле, патиле, веровале пре нас, онда је наш задатак испуњен – рекла је Горана Раичевић.
Н. Попов
