То је, иначе, последњи наставак познатог серијала, који је започет пре 11 година.
О књизи је, између осталих, говорио Ирфан Менсур, који је рекао да за њега Жарко никада није ни одлазио.
"Остао је у мојим сећањима. Тако се осећам, јер је он увек био присутан, иако је можда само физички био одсутан за неке друге људе. Сада га има заиста много у погледу толиких пројеката на великом и малом екрану, и ето те четири књиге, а то он као уметник апсолутно заслужује", изјавио је Менсур за Танјуг.
Он је приметио да је привилегија познавати једног човека који тако лако и отворено пише своју биографију. Са тим у вези, Менсур је сигуран да ће сви читаоци који су волели претходне три књиге, сугурно са уживањем читати и четврту.
"Жарко је мене веома оплеменио у животу, као глумца, и човека. Научио сам од њега, упознавајући га све боље, да у односу са људима, човек мора да има све више емпатије него што ми мислимо да већ имамо. Лаушевић је све то пренео у своје четири књиге", казао је Менсур.
Он је додао да велики глумац у својим романима помиње људе у облику како их је запамтио од раније, како их цени и воли, и да никада било коју особу не представља у негативном контексту, што је по њему данас права реткост, и "невероватно у погледу у каквом времену живимо".
Књижевник Мухарем Баздуљ рекао је за Танјуг да је Лаушевић као писац већ увелико изградио свој аутентичан стил, на микро плану и на нивоу реченице како се смењују описи и флешбекови свих романа.
"За разлику од претходних, нова књига, иако наставак, покрива први пут знатно шири простор, јер више није затвор у питању, већ изван њега. Опет, присутан је овде и тај мотив код Достојевског - злочина и казне. Зато је ова књига много потреснија од осталих, јер видимо да је моменат кајања прешао у унутрашњост лика", сматра Баздуљ и размишља на тему да је један велики глумац пронашао у писању неку врсту свог алтернативног талента.
"Мислим да је Лаушевић у писању пронашао неки глас којег неће бити спреман да се одрекне, тако да ће вероватно бити још књига које ће он потписати", рекао је Баздуљ за Танјуг.
После три књиге исповести под заједничким поднасловом „Дневник једне робије“, аутор у овој књизи исписује дане свог живота на слободи после више од четири године и седам месеци проведених у неколико затвора Црне Горе и Србије.
Шта је сачекало Жарка Лаушевића када је стигао у Београд, како је и због чега отишао у Њујорк, нека су од питања у роману.
Пред читаоцима је занимљива, провокативна и документарно уверљива исповест о чему је било речи вечерас на књижевној промоцији.
Светлана Бојковић се присетила да је запазила Лаушевића давно на сцени Народног позоришта у Београду као Тибалта у комаду "Ромео и Јулија" и одмах је препознала великог глумца, био је веома упечатљив, сјајан, незабораван, пун енергије. Бојковић сматра да је нова књига потресна, вишеслојна, где прича тече попут филма, у богатству различитих ликова, а доминирају бол, туга, љубав, и та трагедија која се десила 31. јула 1993.године, за коју писац у књизи каже да их је Бог саставио и казнио те злокобне ноћи пре скоро 30 година.
"Много је мотива уткано у књигу, љубав према жени, могућа претња од крвне освете, баш у периоду НАТО бомбардовања, патња, освајање слободе, као и савест која га није ослободила кривице, јер он њу носи заувек", подвукла је Бојковић.
Глумац Небојша Дугалић признао је да је дуго одлагао и облетао око прве књиге, никако да је прочита, мислио је да је "немогуће пронаћи језик и описати, посебно у првом лицу, тако застрашујући догађај коме не постоји име".
"Ипак, Лаушевић је и у томе успео, што сам био сигуран да је немогуће, јер треба описати то стање да се мора даље преживети након трагичног догађаја који се више не може исправити, изменити", рекао је Дугалић и додао да је увек са дивљењем гледао све што ради у каријери.
"Сваки пут је био истинит, суверен, тачан, никад не може да погреши, није имао промашаје. Срећан сам што смо имали прилике да радимо у Тв серијама, и надам се да има толико тога лековитог у срећи тог случаја да смо се он и ја срели и упознали", закључио је Дугалић.
