Одлуку је једногласно донео жири у саставу Јелена Младеновић, Зоран Пешић Сигма и прошлогодишњи лауреат Владимир Копицл, а признање ће бити уручено на Књижевној колонији “Сићево” која се одржава у септембру.
По речима чланова жирија пресудни разлози да се награда додели Карановићу “свакако нису то што се овај изражајно самосвојан, а уједно крајње иконичан представник своје генерације, ближи прагу нападне животне зрелости кад је стваралачку већ увелико остварио, као ни то што он стабилности књижарских полица Србије прети са умало пола метра поезије и романа објављених од 1990. године наовамо”.
Нису пресудни ни преводи његових књига код страних издавача од имена и знања нити утицај који је деценијама ненаметљиво вршио укрштајући своје виртуелно перо с подстицајима других стваралачких медија и идиома - од рокенрола, жанровског и уметничког филма, моде, стрипа до много тога аналогно или дигитално надолазећег - на креативно ефикасан начин - објашњавају чланови жирија, указујући да није пресудно ни да нишки писац буде награђен ни то што се Карановић опробао у новим жанровима и тражио своју нову иновирану форму песме, говора и нарације.
Све поменуто ипак је довољан, ако већ не и одлучујући разлог да се Звонко Карановић издвоји на овогодишњој мапи потраге за кандидатом подесним да понесе тако лепо и захтевно признање каква је јединствена Рамонда. А пресудним се понајпре чини оно што се у Карановићевом књижевном писму и стилу снажно оглашава, мада га је пођеднако тешко јасно детектовати и јасно описати - наводи жири.
Истичу да је то “оно” заправо нешто чему сви, и писци и читаоци, тежимо, док “реткима, попут Звонка Карановића, и успева”.Моћан број поетски наговештене догађајности свега још увек неоткривеног, а тако присутног у нама и у свету. Неми, али распрскавајући ођек мишљења и говора у репетитивно наслојаваним језичким сликама и шумовима. Умеће да се буде стално нов и тако изазовно свој, а да у том настојању нема ничега само литерарног - кажу чланови жирија.
Звонко Карановић (Ниш, 1959) пише поезију и прозу. Добитник је неколико српских награда за поезију, попут “Кочићевог пера”, награда “Биљана Јовановић” и “Душан Васиљев”, као и неколико међународних књижевних стипендија. Објавио је до сада десет збирки поезије, три романа и осам књига у иностранству.
Н. П.
