Роман Весне Голдсворти Господин Ка

БЕОГРАД: У сали „Подрум“ Културног центра Београда одржана је промоција другог романа Енглескиње српског порекла Весне Голдсворди „Господин Ка“.
knjiga iustracija /tanjug
Фото: Tanjug

Она је за ову прилику допутовала из Ексетера где предаје креативно писање и енглеску књижевност на универзитетима у источној Англији.

Рођена Београђанка, ауторка, иначе од 1986. живи у Великој Британији, где  пише на енглеском, а књиге су јој преведене на двадесетак језика. 

Прославила се својом првом студијом „Измишљање Руританије“ (1998. Геопоетика) која је преведена на више језика и користи се као уџбеник.

“Геопоетика“ је наставила да објављује дела Голдсводијеве које су све имале више издања ( мемоарско-аутобиографска књига „Чернобиљске јагоде“, роман „Горски“, песме „Солунски анђео“).

Најновији роман „Господин Ка“ доживео је у Београду светску премијеру иако је био писан на енглеском језику, али у књижаре је стигао ових дана захваљујући преводу са енглеског Наташе Тучев.

Синоћ су у њеном новом роману, осим ауторке, говорили њен београдски издавач писац Владислав Бајац и књижевна критичарка Нађа Бобичић. Промоција је била веома успешна јер се одвијала у форми разговора, а главну реч је водила ауторка која се трудила да објасни које теме су је подстакле да се подухвати писања веома необичне, интересантне и интригантне књиге.            

Како је испричао Бајац „прича се одвија крајем четрдесетих (1947) година прошлог века када се у Лондону снима филм „Ана Карењина“ у коме главну улогу игра Вивијен Ли. Стицајем околности млада жена Албертина (француска Јеврејка удата за британског официра) стиче поверење грофа Сергеја, за кога се испоставља да је син Ане Карењине. Он јој казује о свом животу, од дечачких дана, преко брака са Тоњом са којом је добио сина Алекса до одласка из земље у Енглеску“.
Ово је и прича о судбини белих Руса који су, бежећи из своје, у новој земљи тешко хватали корена, увек маштајући о повратку. 

Према речима Весне Голдсворти, „у роману се укрштају две приче. Једна о Францускињи која жели  да побегне што даље. Друга о белим Русима, укључујући и Аниног сина Сергеја, који тридесет година мисли  да ће се вратити кући, да револуција само што није пропала. Сада често журимо да узмемо западне пасоше, они су пак деценијама живели са неким привременим папирима, тако су бирали, као да би узимање новог држављанства представљало пораз свих идеала. Кроз роман се провлачи питање шта је важније: бити грађанин света или припадник једног народа?“. 

vesko
07.01.2018 • 19:01
ko se seca 20 godina u nazad da je u nasoj i "Nasoj"dnevnoj javnosti napisano nesto lepo o srpskoj poeziji-ciljam na srpske patreiotske.ili lepse receno-RODOLJUBIVE pesme.Neverovatno je da toliko vremena niko nije bas nista napisao-nesto u tom zanru.Koliko poltronstvo vlada u Srbiji-toliko da "Krdo" kriticara i nadleznih za kulturu ne smeju to ni da spomenu.Beda duha -moze samo da vaspitava ljude da budu jos gori od onih koji ih "Uce" kako da egzistiraju i budu u trendu sa frazom,od koje nema odbratnije"Novonastale realnosti".Debili u tim gremijima ne mogu ni da shvate,niti da osete koliko su jadni i bedni,iako su pristojno placeni.Vecini normalnih ljudi se take i gade!Gle u Srbiji ima i takvih koji se time dice.Rodoljubiva poezija-sta je to?iako ne znam sta je to sada -nadam se da ipak negde neko i negde postoji koji bi imali potrebu da se i na taj nacin izraze.Boze vrati sve nakaze u Srbiji na svoje mesto!
EUR/RSD 118.1870
Најновије вести