Њена прича почиње 1896. када су се на циришкој Политехници упознали Милева Марић, једина жена тада примљена на студије математике и физике и будући славни научник Алберт Ајнштајн и када почиње њихова љубавна прича. Следило је двадесет година брака и физике. А све то, како наводи издавач, уз музику, излете са синовима, менталне огледе, дискусије у кафеу „Метропол“ и заједничка путовања умом све до настанка специјалне теорије релативитета.
Потом следи развод који ће отворити ново поглавље у Ајнштајновом животу, поглавље Нобелове награде и успеха. Габриела Грејсон прича Милевиним гласом, кроз њен научни менталитет сачињен од спискова, класификација, љубави ка бројевима, правим угловима као и сећањима на породични и приватни живот два ума рођена за физику. У позадини су друштво тог раздобља и њихова жеља да промене свет”.
Ауторка романа указује да је Милева била научница и да се не може само прећи преко тога једноставним спомињањем ове чињенице како бисмо се потом вратили на причу о њој као жени која је штрикала од јутра до мрака. С умом који је имала њу није задовољавало да буде као друге жене. Такве жене, поред осталог, данас више не постоје, али су већ онда могле пронаћи место где ће бити другачије: на пример, управо, универзитетске или истраживачке центре.
Габријела Грејсон је научница, завршила је студије нуклеарне физике у Милану и неко време је радила у Паризу на пројекту убрзања честица – али је и списатељица, новинарка, редитељка и глумица која се прославила књигама и монодрамама о животу познатих физичара (пре свега Квантним монологом, извела га је више од 450 пута и представе су сваки пут распродате) као и научним емисијама на националном радију и телевизији РАИ и колумнама у утицајном дневном листу “Република”.
Италијански медији називају је „рок старом физике“ и „револуционарком у популаризацији физике“. Она се определила да пише романе о физичарима 20. века на начин који су италијанске новине назвале Грејсон методом : почиње обиласком места где се радња догађа, истражује, води инервјуе. Од тих прича настали су и позоришни перформанси које сама изводи на сцени. После књига “Ајнштајн заувек”, посвећене овом чувеном физичару и “Ајнштајн и ја” о Милеви Марић настала је и истоимена монодрама коју је изводила широм света.
Н. П.
