Тишма је за живота деценијама био најчитанији страни писац у Немачкој, и могло би се рећи да се признањем „Књига месеца” вратио на велика врата немачкој читалачкој публици. Књига „Сечај се вечкрат на Вали”, појавила се у Немачкој у марту ове године, у издању куће „Шефлинг“, под називом „Сећај се заувек”, а на немачки језик су је превели Мирјана и Клаус Витман, са поговором Илме Ракузе. Књига је први пут сада преведена на немачки језик.
Ова награда постоји од 1952, од када се редовно састаје независни жири писаца, новинара и књижевних критичара, како би из множине нових издања посебно истакао једну књигу, чији литерарни квалитети завређују да се на њу усмери пажња јавности. Институционални основ за почасни рад овог жирија из Дармштата, јесте удружење „Књига месеца”, основано 1957. Чланове овог удружења чине, поред аутора, и трговци књигама, издавачи као и особе заинтересоване за књижевност. Награда се додељује месечно, и изабраним књигама помаже да досегну ширу публику, будући да избор не пада увек на књижевне бестселере. Многе књиге постану успешне тек помоћу ове награде, за коју конкуришу наслови свих жанрова (приповетке, романи, лирика, путописи, есеји, дневници, писма, мемоари). Овог месеца жири је одлучио да издвоји, и тиме препоручи, ову аутобиографију Александра Тишме.
- Књига „Сећај се заувек “, објављена на српскохрватском језику 1992. године, трезвено је животно признање, које не штеди ни околности ни аутора. Усред распада Југославије, Тишма (1924-2003) резимира свој живот као личност и као писац у стању немилости. Рођен и одрастао у Војводини у породици Србина и мађарске Јеврејке, Тишма се у младости осеćао као неко између, као двосмислена, компромисна особа. Ово није био необичан идентитет за становнике некадашњег мултинационалног града Новог Сада, а свакако је био средство за преживљавање у време међусобног прогона етничких група, герилског рата, убистава Јевреја од мађарских и немачких окупатора, али и у комунистичкој Титовој држави са контролом мишљења, а који се данас радо заборавља – напомиње Јулиа Шредер у образложењу ове награде у име дармштатског жирија “Књиге месеца”. Да би преживео и могао писати, Тишма, како даље указује жири, усваја свој програм одрицања од властитог интегритета, прихвата „лицемерје“, прилагођавање и претварање, што и не скрива у својој аутобиографији.
- Плод овог програма били су његови епохални новосадски романи, преведени и на немачки језик, затим поезија и један велики дневник. „Сећај се заувек“ је аутопортрет некога ко нема илузија о сопственим мотивима. У исто време, то је слика времена, чије би читање током балканских ратова могло поколебати западноевропске читаоце да заузму једноставан став против Србије и Срба. Овај закаснели превод омогућава сусрет са једним од узорних аутора двадесетог века - и неизбежно поставља питање односа политике, живота и уметности – додаје се у образложењу.
О поновном пријему Александра Тишме код немачких читалаца, и препорукама да се ова његова изабрана књига узме у руке, говори и утисак Волфганга Шнајдера с Немачког радија, који истиче да „ова аутобиографија истовремено нуди фасцинантну слику епохе и њених превирања. И ствара жељу за поновним откривањем великих романа овог писца.”
Уз подсећање да је Александар Тишма био „један од највећих европских писаца и хроничар многонародног града Новог Сада, у ком је провео скоро читав свој живот“, немачки издавач за књигу “Сећај се заувек” наводи да говори о животу Александра Тишме. „О томе како је он, рођен 1924. године, син мађарске Јеврејке и српског трговца, од самог почетка лутао међу језицима, религијама, културама. О томе како је његова младост потонула у ковитлацу рата, о комунистичком режиму под Титом и о осећају заточености у Југославији. Тишма опцртава своју борбу сопственим литерарним изразом, прича о судбоносним познанствима и са великом љубављу говори о свом односу са умирућом мајком. “Сећај се заувек” је упечатљив портрет једног писца и при том покрива кратки 20. век који је толико радикално изменио свет.“
Н. П-ј.
