“Реч о је целовитом, добро написаном роману, са основним током радње и бројним рукавцима -епизодама који се, наизглед, удаљавају од основне приче, да би се потом још снажније улиле у њу. У основу ’Панонских палимпсеста’ смештен је сеобни усуд нашег народа, тачније живот херцеговачких колониста у средњем Банату. У сликању тог менталитетског претапања Слободан Мандић је у овом роману без премца у нашој књижевности“, наводи се у образложењу, уз напомену да је ово роман о одрастању, сазнавању света, бекству од куће, снажном осећању панонске равнице, студирању, усмерењу ка књижевности.
Жири је истакао и чињеницу да је у „Панонским палимпсестима“ Мандић модерне прозне поступке уградио у основну замисао приче, „у којој су, опет, укрштени различити слојеви његове културе, породична приповедачка традиција и време на делу“.
„Два основна задатка новоустановљене Награде ’Бескрајни плави круг’ јесу да чува спомен на Милоша Црњанског и његово дело, те да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору дају подстрека развоју књижевности. Издвајањем романа ’Панонски палимпсести’ чини се да су оба циља постигнута“, оценио је жири, у којем су још били Младен Шукало, Горан Радоњић, Јелена Марићевић Балаћ и Небојша Лазић.
Говорећи о идеји установљења Награде „Бескрајни плави круг“, председник Матице српске проф. др Драган Станић подсетио је на чињеницу да наша најстарија књижевна, културна и научна институција негује признања за поезију, есејистику, књижевну историографију... али да до сада у Матичином систему награђивања није била покривена „велика матура сваке књижевности“ – роман.
Партнери за реализацију овог подухвата пронађени су у Удружењу грађана „Суматра“ из Новог Сада и Банатском културном центру из Новог Милошева. „Желели бисмо да Бескрајни плаву круг дуго траје, да установи један добар систем вредности, везан за српски роман, и да то темељно утиче на то да она стваралачка парадигма, коју отелотворује Милош Црњански, буде врло стабилна у српској књижевности и да се, како је то он рекао тридесетих година прошлог века, не изгубимо ни у колонији стране књиге, нити да оно што јесте некакав домаћи систем кодова наше културе тако конзервирамо да он не буде способан за даље промене“, поручио је др Станић.
М. Стајић
