Мада дуго и продуктивно пише сценарија за стрипове (најчешће за италијанског стрип гиганта „Бонелија“) Алфредо Кастели (1947) је од 1980-тих, на просторима Италије, бивше Југославије (помало и у остатку Европе) најпознатији као креатор „Мартија Мистерије, детектива немогућег“, историчара, археолога, антрополога, писца и ТВ водитеља који решава свакојаке замршене тајне прошлости. Серијал се допао читаоцима као стрип верзија Индијане Џонса или као рационална верзија истраживача, насупрот „Дилану Догу“ као истраживачу натприродног.
Међу мноштвом необичних личности које је срео током својих путешествија Марти - у епизодама „Породична посла“ и „Доктор Мистерија“ из 1996. среће и извесног Доктора Мистерију. Прича каже да је Рама Ранyи, борац за независност Индије, током својих скитњи Европом одлучио да промени презиме у Мистерија. Такође је посинио и сироче Сигала који је преузео исто презиме - а Сигал је, ту је поента, Мартијев прадеда. Но, иза ове конструкције постоји и друга - Доктор Мистерија је јунак истоименог авантуристично-мистичног романа из 1898. (објављеног у едицији „Ексцентрична путовања“ која је требала бити паралела тада актуелним „Необичним путовањима“ Жила Верна). Аутор „Доктора Мистерије“ је Пол Д’Иво (што је псеудоним Пола Делетра, 1856-1915). Авантуре на граници вероватног, бизарни ликови, тајна знања и учења, технолошке новотарије (електрична возила, убиствени електрични зраци, свевидећа телевизија), кобне завере, романса – били су рецепт за популарност и продају и „Доктор Мистерија“ је све то, на преко 400 страница, садржао. Роман је имао неколико издања али не и наставак мада ће се Сигал појавити у роману „Сигал у Кини“ (1901) а потом и у другим Д’Ивоовим делима. Необични доктор нетрагом је нестао са литерарне сцене (готово пун век касније појавио се у два романа, из 2006. и 2012, који су баштинили старо ескапистичко наслеђе).
Кастели је, као прави постмодерниста, „правог“ Доктора Мистерију искористио за закувавање интриге у „Мартију Мистерији“ а онда је осмислио и независни серијал „Доктор Мистерија“ који користи понешто од оригиналног Д’Ивоовог јунака али има и сасвим индивидуалан профил. У Кастелијевој другој инкарнацији Доктор Мистерија није ни мрачан ни фатално убиствен јер је основни тон стрип епизода пародијски што подразумева карикирање искуства „палп“ (пара)литературе и популарне културе – тако да се, мада се стрип дешава крајем XIX века, у њему појављују и познати ликови из дела насталих у XX веку, од професора Хигинса из романа „Пиглмалион“, Петра Пана или Дарт Вејдера из „Ратова звезда“, док је на површини Месеца поред „Аполо“ лендера и ракета којом је Тинтин стигао на Месец. Уз доктора који стално открива своја безбројна знања и вештине и евоцира успомене из прошлих херојских времена и младог Сигала који, наравно, личи на Мартија Мистерију, чланови неформалне дружине су Кинез Чинг Квај, сналажљиви предузетник који се не либи да израбљује своје раднике и дежурна дама у невољи (госпођа која тражи мужа, девојка која тражи изгубљеног вереника или свога оца) која редовно, од шокова, пада у несвест у Сигалово наручје (што њему не пада ни мало тешко). Архинепријатељ доктора је маршал Радецки који кује планове и завере да овлада Миланом, Месецом или Индијом и да обнови/поправи своје мецима избушено тело; њему у мрачним работама помаже пацов који прислушкује непријатеља и извршава подла наређења.
И тако Доктор Мистерија и Сигал у свом „електричном хотелу“ (који личи на оклопљени аутобус) стижу у Милано и шокирају становнике. Одмах по изласку из возила прилази им лажни просјак са штакама од сандаловог дрвета које држи негованим рукама. Доктор то открива дедукцијом којом је хтео да научи „приглупу индивидуу“ детектива из Бејкер стрита. Просјак напада а доктор се бори као прави кунг-фу борац, побеђује па просјак испија ретки отров о коме доктор, наравно, све зна... Даље се нижу авантуре које уплићу градњу ваздушног метроа, кинеске тријаде, грбавог звонара цркве, механичке лутке и школу за дечаке-yепароше, протестанте марксисте, фантома из опере, земљу испод површине земље, Фу Манчуа, пробуђеног Змаја хаоса... и све то (уз учестало падање даме у Сигалово наручје) само у првој епизоди „Мистерије Милана“! У другој авантури „Рат светова“ Доктор и Сигал лете на Месец у топовском зрну из Мелијесовог филма, Радецки је митски „велики ратник из пророчанства“ Салраса, ратника са тамне стране Месеца који спремају инвазију на Земљу, док на видљивој живе мирољубиви Месечари због којих је Чинг „идол који све зна“ ту преселио погоне за производњу кравата, каишева и упаљача који свирају. У „Ужасима црне џунгле“ која је у Индији доктор и реинкарнирани Радецки постају привремени савезници јер су пацову Радецког, који је проглашен за новог аватара Сујодана, слава и моћ ударили у главу; значајну улогу у авантурама (на земљи и под њом) има и страшни пират (иначе инжењер и кантаутор) Сандокан, за кога ће се испоставити да је нежна душа, који од лорда Бруга затражити његово највеће благо - руку ћерке, а отац ће га замолити да узме и све остало на шта су доктору потекле сузе које никад не може да задржи на венчањима. И тако се све (или скоро све) разрешава осим дилеме зашто Чинг час говори као Кинез из вицева а час сасвим нормално?
Илија Бакић
