Примајући признање за причу о, како је објаснила, две различите жене, али које повезују емоције и љубав, Трифуновићева је истакла да је књижевност одувек заузимала важно место у њеном животу.
Свет је био пун чуда и необњашњивих ствари, а књижевност ми је помагала да их разумем. Била је важна кад је рат прекинуо детињство и наредио да одрастемо. Била је браник од метака, зла, мржње и смрти. Обећавала је да постоје светови мимо нашег унутрашњег света. Књижевност ми је сачувала машту, детињство, изгубљену кућу и разум онда када ништа друго није могло да их сачува, казала је добитница.
Према мишљењу жирија, који је радио у саставу Владимир Гвозден, Драган Јовановић Данилов и Драган Бабић, роман "Откако сам купила лабуда" осваја изузетним стилом у којем се мешају исповест, ток свести и форма писма, причајући причу о љубави, болу и потрази за истином, чиме потврђује моћ књижевности да све каже.
Данилов је истакао да се од прве реченице може осетити дубоко, емоцијонално срастање списатељице с текстом који урања у животни реалитет, лишен испразне политичке коректности.
Роман је о две жене које су генетски бачене у кармичку бујицу. У њиховом односу нећете наћи ничега вулгарног, јер Тања не описује однос две жене, већ однос два људска бића, каже Данилов.
Главна јунакиња је библиотекарка, а како додаје, може се слободно рећи да је главни јунак читање, књиге и "та ватра књижевности и љубави, вртлог привлачности и љубоморе које је Ступарова успела да сугестивно опише."
Ова књига је најдубља тамо где обједињује трајну онтолошку пукотину између две жене и света и између њих две саме, јер оне желе да имају једна другу, али под својим условима - зато долази до сукоба - те нарцисоидне равнотеже", објашњава Јовановић.
Према његовом мишљењу живимо у време дигиталног варварства које је прогутало магијску мисао књижевности, те је она постала све хладнија, а роман "Откако сам купила лабуда" нас подсећа да је "књига простор бића и да у том бићу ми треба да нађемо топло место за себе."
Бабић је истакао да је књига у форми кратког романа, сажета, концизна и прецизна, те одговара данашњем читаоцу који нема времена и пажње за дуже романе.
Додао је и да је у савременој књижевности мањак носећих женских ликова, а да је вредност овог романа што их има чак две.
Председник жирија Владимир Гвозден истакао је да роман осваја тако што плете танке нити језика и стила око теме љубавног односа између две жене, који у себе укључује различите аспекте свакодневног живота, одблеске великих прича, али и тешко представљиву обичност, баналност живота.
Реч је о идеји о писању као процесу још увек кадром да изрази нашу судбину, препуштену непоновљивим тренуцима, пропуштеним шансама, малим али пресудним стварима... судбину замрачену крупним идеолошким и политичко-полицијским нарацијама које мељу све пред собом, истакао је жири.
