Подсетимо, реч је капиталном издавачком подухвату, који обухвата преводе на немачки језик око 160 српских песника, од оних из наше књижевне традиције до савремених аутора, од Светог Саве и Деспота Стефана Лазаревића, преко Његоша, Бранка Радичевића, Ђуре Јакшића, Лазе Костића, односно Бранка Миљковића, Стевана Раичковића, Васка Попе, Данила Киша, до Новице Тадића, Ивана Негришорца...
Јохан Лавунди је књижевник, драматург и преводилац из Улма, који је, као потомак бачких Шваба добар део младости провео у Апатину, где је и рођен 1956, да би се три деценије касније потпуно преселио у Немачку. У његовом преводилачком опусу је, између осталог, низ дела српских писаца, а свакако је најзначајније препев на немачки комплетног песничког опуса Бранка Миљковића. Како је навео уредник издања, директор БКЦ Радован Влаховић, антологија је заправо плод Лавундијеве заљубљености у српску културу и литературу. Истовремено, она је и резултат опредељења Банатског културног центра да се превођењем наших писаца на језике народа који живе у Банату развија пријатељство са њиховим матичним државама, и истовремено промовише наша литература.
На промоцији у Бечу говорили су, поред Влаховића, Срђан Мијалковић и Светлана Матић, председник и секретар „Просвјете” из Беча, рецензент Симон Грабовац, као и др Зоран Ђерић, управник Српског народног позоришта, који је том приликом оценио да антологија „Од А до Ш“ не представља само осам векова српског песништва, већ и много више – сведочи о осамсто година српске историје, духовности и културе уопште, јер се међу песницима и темама којима се песници баве налазе монаси и свештеници, песници али и државници, најистакнутији културни радници у минулим вековима.
Симбол очувања културног идентитета
„Ова двојезична српско-немачка антологија је са великим интересовањем дочекана код наших људи у Бечу, којих је у овом тренутку око 200.000, јер СПКД Просвјета, заједно са родитељима, тренутно бије битку код аустријских и српских власти да наша српска деца у школама не уче босанко-хрватско-српски језик, већ да се отварају школе са чисто српским језиком. Публика је антологију препознала и као симбол очувања њиховог културног идентитета у земљама немачког говорног подручја, али и као могућност за паралелно учење језика, како немачког, тако и српскеог за младе генерације оних који су рођени у Бечу и Аустрији”, изјавио је за „Дневник” Радован Влаховић.
" Зато је ова двојезична, српско-немачка антологија посебно значајна, јер сведочи о континутету српског песништва, песничкој традицији, али и о нашој бурној историји, о догађајима који су је обележили, о ономе што се дешавало на српском тлу и када се ратовало и мировало, и када се радовало и када се туговало. Од Светог Саве па до наших дана није престајала борба за наш језик и правопис, за српску књижевност, духовност и културу. Беч је несумњиво град-сведок многих за Србе пресудних историјских и људских судбина, зато је ова антологија потребна да оснажи ионако снажно српско присуство у аустријској престоници, али и да заинтересује домаћине за нашу поетску вертикалу која вековима траје и истрајава ", рекао је Ђерић.
М. Стајић
