Организација нашег штанда и уопште наступа на овој великој смотри писане речи поверена је Матици српској, која ће програм реализовати у сарадњи са кућом „Форум”, као најагилнијим домаћим издавачем када је у питању објављивање превода књига српских аутора на мађарски језик и мађарских аутора на српски, те Српским културним центром у Мађарској.
А тај програм, заправо, почиње већ данас, када ће, у сусрет сајму књига, у Текелијануму бити представљен књижевни портрет Милована Данојлића, о коме ће говорити Драган Хамовић и Иван Негришорац. Сутрадан, по отварању Фестивала књиге - на којем ће, како је најављено, говорити и републички министар културе
Владан Вукосављевић - о Данојлићевом стваралаштву ће бити речи и на штанду Србије. И другог дана ће у фокусу бити српски писци превођени на мађарски језик – Драган Великић, Ласло Блашковић и Владимир Кецмановић – али и преводиоци Корнелија Фараго и Марко Чудић.
У суботу ће најпре од 13 часова бити представљене активности Матице српске, о којима ће говорити њен председник проф. др Драган Станић, управник Библиотеке МС Селимир Радуловић, управница Галерије МС др Тијана Палковљевић Бугарски и секретар Редакције Летописа МС др Светлана Милашиновић, а потом ће бити речи и о пројекту „Нови Сад - Европска престоница културе 2021. године”. У поподневном делу програма акценат ће бити на издавачкој делатности „Форума”, да би у недељу, последњег дана Фестивала, било речи о издавачкој делатности Српског културног центра у Мађарској.
У току смотре писане речи у Будимпешти биће, по најави организатора, одржано преко 170 програма, од промоција нових издања до књижевних трибина, а нарочита пажња биће посвећена првом издању Форума романописаца, који би требало да окупи учеснике из 18 држава. Иначе, овогодишњи лауреат Budapest Grand Prize, највећег признања Фестивала књиге, је немачки књижевник Данијел Келман, српској читалачкој публици познат по бестселеру „Премеравање света”. Подсетимо, међу досадашњим добитницима ове награде су Ефраим Кишон, Имре Кертес, Салман Ружди, Мари Варгас Љоса, Гинтер Грас, а прошле године је Budapest Grand Prize уручена Орхану Памуку.
Наравно, комуникација са посетиоцима ће се одвијати све време трајања Фестивала, не само тиме што ће писци и преводиоци бити гости на штанду, па ће се с њима моћи разговарати, већ је организован и читав низ визуелних преужзентација везаних за наше установе културе, за Град Нови Сад, Војводину и целу Србију. Иначе, како је за „Дневник“ потврдио председник најстарије српске књижевне, културне и научне институције проф. др Драган Станић, у Будимпешти ће бити представљена и два часописа, која Матица српска покреће на енглеском језику.
У првом броју часописа „Literary links” објављени су преводи изабране поезије Матије Бећковића, Гојка Ђога и Дејана Алексића, као и прозе Александра Тишме и Александра Гаталице, уз есеје Чедомира Мирковића, Јована Делића и Петра Пјановића управо о Тишми, Бећковићу и Гаталици. Рубрика „Сведочења” доноси, рецимо, подсећање Мирослава Радоњића на 150. годишњицу првог извођења Шекспира у српском театру, као и текст Ивана Негришорца о академику Чедомиру Попову, док број закључују критичарски осврти Михајла Пантића на романе „Иследник” Драгана Великића и „Арзамас” Иване Димић, или Драгане В. Тодоресков на још једног лауреата НИН-ове награде, „Кућу сећања и заборава” Филипа Давида. Када је, пак, реч о часопису „Synaxa”, број отвара студија Потрошачка култура у изградњи, представа жене у штампаним рекламама (1900 – 1940)” историчарке уметности Миланке Тодић, а потом следе темати Александра Кадијевића, Владимира Ж. Милисављевића, Мирјане Кокановић Марковић, Александра Васића, Иване Весић, Душка Кузовића...
Часопис за српску књижевност и културу „Literary links of Matica srpska / Књижевни линкови Матице српске”, коју уређује управо професор Станић, из штампе је изашао пре два дана, те ће на фестивалу бити доступан потенцијалним читаоцима и на папиру, док је други Часопис за друштвене и хуманистичке науке - „Synaxa” и његов уредник је академик Часлав Оцић. Прелом и ове публикације је завршен, али је сама штампа мало окаснила, тако да ће он бити заинтересованима на располагању само у електронској форми...
– Реч је о периодици превасходно намењеној страној читалачкој публици, којој би требало помоћи да боље сагледа свеколико шаренило и богатство српске књижевности и културе, као и да добије јасније представе о друштвеном и хуманистичком амбијенту у којем живимо, као и о наукама које тај амбијент изучавају. У сваком случају, то је иновација у Матичином раду и ми очекујемо доста од овог подухвата – појашњава проф. др Драган Станић, уз напомену да ће ови часописи убудуће излазити једном годишње.
М. Стајић
