Додела овог најутицајнијег интернационалног књижевног признања прошле године је одложена због скандала са оптужбом за сексуално узнемиравање на рачун мужа једне од чланица, у коме су на површину испливала и сплеткарења , сукоби интереса... На крају је седморо од 18 чланова Академије поднело оставке тако да није било кворума за избор новог лауреата. Било је то први пут, од ратне 1943, да Шведска академија не додели Нобелову награду за књижевности, мада је раније било и година када је одлука одлагана јер није било “добрих” кандидата.
Већ по традицији Шведска академија држи у тајности своје расправе о могућим добитницима, а у данима које претходе саопштавању имена новог лауреата бројна су нагађања ко би из света литературе могао да понесе ово престижно признање. Према пропозицијама Академије чак се и имена оних који су били у најужем избору чува у тајности. Стога су сваке године књижевни кругови препуни нагађања која су често више одраз властитих жеља и популарних мишљења него стваран увид у склоности Академије. У све су одскора укључене и светске кладионице које се утркују ко ће имати више успеха у овим прогнозама и у јавности се појављује низ могућих имена.
С обзиром на податак да су од 114 добитника ове награде, која се додељује од 1901, само 14 биле жене, нагађања у литерарним круговима говоре да би Нобелово одличје сада могла да понесе и нека списатељица. У складу с тим међу могућим кандидаткињама спомињу се Ен Карсон, канадска песникиња, есејисткиња и професорка књижевности, па Марис Конде, са Гвадалупе која се сматра краљицом карипске књижевности. На том списку је и ранијих година често спомињана канадска ауторка Маргарет Атвуд, код нас најпознатија по роману “Слушкињина прича” преточеном у телевизијску серију, и пољска списатељица Олга Токарчук, руска Људмила Улицка као и песникиња Антји Крог из Јужне Африке и ауторка неких од класика нашег доба америчка романсијерка Џојс Керл Оутс. Међу писцима на том потенцијалном списку је кенијски аутор Нгуги ва Тионго, необилазни Јапанац Харуки Мураками, који годинама слови за најозбиљнијег кандидата, врло популаран и међу нашом читалачком публиком, албански писац Исмаил Кадаре, Аргентинац Сесар Аира. На тим потенцијалним листама су и мађарски писци Петер Надаш и Ласло Краснахоркаи, али и аустријски Петер Хандке и Чех Милан Кундера.
Шведска академија увек инсистира на томе да пол, националност и језик на коме пише кандидат не утичу на доношење одлуке и готово је немогуће проникнути у начин размишљања чланова Акадамије. Некада су то широј публици непознати аутори из неког мањег језика и помало запостављених земаља, док су лауреати били и они читани и превођени широм света. Вредност ове награде је и у томе што својим избором потврди врдност неког дела или скрене пажњу јавности на неко име и осветли вредно али међу читаоцима мало познато име.
Н. Попов
