“Живимо у времену опомињућег пандемијског знака који се наднео над савременим светом. Он нас је спречио да се виђамо с драгим људима, да обављамо свакодневне обавезе, да обележавамо датуме, који нас учвршћују у вери да културом можемо градити путеве за које знамо куда воде. Свест о томе да Библиотеке Матице српске постоји већ скоро 190 година довољан је разлог да се тренутна околност доживи као пролазна, као једна од препрека које су јој стајале на путу током низа година”, наводе у БМС.
Због поменутих ванредних околности изостаће сад већ традиционална Свечана академија на којој је уручивана Награда Златне књиге БМС, највише признање Библиотеке, које су протеклих година добили наш чувени лингвиста академик Предраг Пипер, књижевник Радован Бели Марковић, композитор академик Светислав Божић и библиотекар, библиолог и историчар српске књиге Лазар Чурчић. Свечаност у Матици замениће она у свету дигиталне технологије, која ће бити уприличена на сајту и Фејсбук страници Библиотеке.
„Обележавамо Дан Библиотеке Матице српске, наше најстарије библиотеке од националног значаја и наше прве јавне научне библиотеке, у времену великог искушења савременог човека и савременог света. Оно је, вели Свети Исак Сиријски, корисно за сваког човека, па и за и Небоходог Павла, што је разлог да се свака уста затворе и да, сав свет, буде крив Господу. Корона вирус је, нема сумње, и мора и метафора савременог света. Није без разлога један истински песник из друге половине 20. века, осврћући се на савремени свет, писао да је безазлена реч глупа, да је безбрижно чело знак неосетљивости, те да се онај који се смеје још није суочио с ужасном вешћу”, речи су управника БМС Селимира Радуловића.
Управник Библиотеке Матице српске захвалио се свим запосленим у БМС што је институција - „наша друга кућа” – функционисала и у условима ванредног стања. „Ако сам вам, макар на трен, узвратио истом мером посвећености, повероваћу да сам сејао с мером”, навео је Радуловић, упућујући реч захвалности и драгоценом читалачком братству – „јер је наша кућа и њихова кућа”.
Суочени с пролазним земаљским невољама, сасвим је разумљиво да, истиче даље Радуловић, усмеравамо свој поглед ка оном свету који, спонтано, с времена на време, проветрава мозак ваздухом других епоха – ка свету књиге и библиотеке. Тај свет нам, истиче управник БМС, омогућује да пред свакодневним, узнемирујућим, искушењима празнине, подсетимо на то да су „живи не само они који су наши савременици, који су живи, него и они од којих смо све наследили – који су за Бога живи!”
„Да бисмо обновили државу, народ, ослободили властиту свест, сачували душу, неопходно је да смисао истинске књиге претпоставимо бесмислу савременог света. Да би се суочили с призорима светосавским, светоспасоносним, морамо се вратити вековечитом огњишту књиге. Док смо били с књигом подсећали смо на биће – без ње, понашамо се као небиће. Књига је кључ сваке нормалне светске куће, сагласно томе, и кључ од наше српске куће. Већ је речено – библиотеке су огледало васељене, али огледало, рекао бих, у којем је њено лице, лице васељене, лепше од стварног. Стога и није наодмет поновити – између свитка стварања и свитка писања могуће је повући знак једнакости!”, порука је Селимира Радуловића
Поред обраћања управника БМС, на сајту и Фејсбук страници Библиотеке биће данас одржане и електронске презентације о Библиотеци Матице, од настанка 1826. до 2020, као и о Првој размени књига Матице српске с Руском академијом наука, а потом ће, на сваких сат времена, бити објављивана по једна песма најистакнутијих српских песника. Подсетимо, Дан Библиотеке Матице Српске везује се за 28. април (по новом календару) 1864. године, када је имовина најстаријег српског књижевног, културног и научног друштва, заједно са књигама из њене библиотеке, предата власнику пароброда Напредак Јовану Форовићу за трајно пресељење из Пеште у Нови Сад.
М. Стајић
