У овој обимној двотомној студији, коју су заједничким снагама објавили „Прометеј” и Библиотека града Београда, Алинеи је, на основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, између осталог дошао и до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.Те иновације Алинеи сматра најважнијим мотивационим погоном ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.
„Знамо да заправо по традиционалној теорији, индо-европско порекло ваља тражити у халколитским културама Каспијско-понтских степа, па морамо претпоставити да трајање процеса језичке диференцијације код Словена није било пуно другачије од трајања истог процеса код других индоевропских група. Е сад, ако пођемо од тих претпоставки, где би се онда налазили Словени током њиховог одсуства од четири миленијума, пре но што су се вратили да настане, у новој ери, исте оне украјинске степе у којим су рођени њихови преци, и да се затим прошире на готово пола Европе?Остали су у стању хибернације? Модерна славистика је уложила извесне напоре да уклони барем неке од ових гигантских бесмислица, лоцирајући временски прве трагове претпостављених Прасловена још у скорију праисторију, и претпостављајући да је у новој ери пристигао у Европу само (!) последњи велики талас словенских досељеника“, пише професор Алинеи (1926 - 2018), који је дуго година сарађивао са Српском академијом наука и био пријатељ академика Павла Ивића, а у својој каријери објавио је више од 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике.
Програм у „Прометеју” почиње у 19 часова, а о монографији „Настанак европских језика” говориће, поред Зорана Колунџије као издвача, говиће и преводилац Иван Димитријевић, те архитекта и археолог Жељко Утвара.
М. С.
