Темељ ове изузетне монографске студије је ауторкин пројекат „Векови Бача” кроз који је, током протеклих десет година, развијен концепт интегративне заштите наслеђа (градитељског, ликовног, нематеријалног и природног), који се при томе ослања на примену савремених конзерваторских принципа и најновије научне методе.
У питању је искорак у односу на постојећи однос према наслеђу који се у заштити углавном базира на конзервацији, док пројекат “Векови Бача” и само наслеђе – у конкретном случају фокус је на бачкој Тврђави, Фрањевачком самостану и Манастиру Бођани – али и целокупну делатност на очувању тог наслеђа посматра као јединствену целину.
Шта учинити да наслеђе, које је уткано у колективно памћење једне друштвене заједнице, постане ближе људима данашњице као нешто што може да допринесе и подизању квалитета њиховог живота – питање је на које др Славица Вујовић, најпре кроз сам пројекат а сада и кроз монографију, нуди један од могућих одговора. У том контексту она указује на значај не само бриге о наслеђу, него и разумевања тог наслеђа као извора са кога се црпи енергија за бољу стварност и будућност.
Истовремено ауторка детерминише и полазишта и правце којима могу да се крећу и други истраживачи и делатници у служби заштите како би, кроз повезивање савремених препорука и норми са конкретним културним наслеђем на терену, обезбедили његов адекватан третман кроз истраживања, валоризацију, будуће програме заштите али и одрживо коришћење тог наслеђа. Јединствена је оцена да је др Славица Вујовић овим дала значајан допринос будућем развоју заштите културних добара у Србији.
М. Стајић
