"Када говоримо о глобализацији, морамо да говоримо о двема стварима. Једна се односи на позитивно удруживање света. Ја сам свирао и приказивао своје филмове у свим деловима света и глобални приступ артефактима од мале средине прави велику, ако она има шта да каже, али занимао ме је политички извор стварања могућности за ефикасну глобализацију", рекао је Кустурица.
Он сматра да је глобализација највише успела у изједначавању конформистичких идеја света.
"Данас сигурно можемо, уместо Робеспјеру или Његошу, да подигнемо споменик фрижидеру или фотељи за масажу, мерцедесу, малом авиону, и на свим континентима би се сложили да је то боље од Робеспјера, зато што сви то препознају као блиску тему", приметио је Кустурица.
Он је поменуо и шопинг мол као либерално културно дело које је захватило све земље.
"Читав град се сели у шопинг мол и тамо сахрањује градске симболе Старе Грчке и културу коју је хришћанска цивилизација наследила од свог претходника. Ја очекујем да ће у шопинг молове ускоро уграђивати сакралне објекте, спа центре и ту ће се уселити градске управе и пошто ће биоскопе преузети Нетфликс, можемо комотно да тврдимо да ће се у некадашњим биоскопским салама одржавати нередовна заседања скупштине", додао је познати редитељ.
Кустурица је констатовао да се олако изговара када је почела глобализација и изразио уверење да је она почела открићем телевизије и распадом СССР.
"Радио није имао ту пропагандну моћ. Када узмемо брзину којом су најбржи јахачи Џингис Кана стизали на обале Дунава, с друге стране света, говорило се да им је потребно 10 дана, а информација данас стиже с једног на други крај света брже од метка и најчешће има убојитије дејство од самог метка", рекао је он.
Кустурица је истакао да се глобализација не може одвојити од војно-стратешких циљева и да постоји као политички концепт који меље културу и све остало.
"Прво дође Мадона, па НАТО. Ми смо трпели бомбе због демократије и када је уништено 240 богомоља, тај свет није реаговао у заштиту те културе. Глобализација има потребу за новим профитом и нема хумани аспект, само технолошки", сматра он.
Он је рекао и да у ближој историји имамо пример да се уз јак поредак може направити компактна мултикултурна средина.
"Југославија је условно речено била компактна мултикултурна средина, али за то можемо да захвалимо поретку, а не некоме ко је мислио на будућност. У овој средини се још о Титу не сме проговорити како ваља, али људи жуде за оним што ствара поредак, а он је то имао", рекао је Кустурица.
"Видимо данас у Европи све веће разлике, људи се осећају угроженим и окрећу се својим националним пројектима. Ударне термине на телевизијама у Француској и Енглеској имамо за утврђивање градива које је у својој основи догматско и служи да огромну масу финанинсијског капитала гура у нове просторе и преко националних банака држи своју руку над привредом читавог света", оценио је Кустурица.
Познати редитељ је подсетио на идеализовани свет који је Холивуд нудио педесетих и шездесетих година да би се претворио у "религију без бога", а телевизија постала најјаче средство у рукама елите, приметивши да је филм постао бездушан јер његов аутор не жели да се бави човеком већ профитом.
Он је констатовао и да је последица Холивуда и Елвиса Прислија ријалити шоу који ми данас живимо, који банализује читав народ и представља последњи ударац наше ништавности и губитак самопоштовања што и јесте циљ.
