Уз два уздржана гласа, за Витезовићевог заменика изабран је Милош Јанковић.
И док су чланови управе изразили велику захвалност што се Витезовић, упркос здравственим проблемима, прихватио ове дужности, полемика се водила око функције заменика.
На седници је подржана идеја оснивања Академије књижевника Србије и формирана радна група, која ће се тиме бавити, а у којој су Срба Игњатовић, Александар Петров, Радомир Андрић и Адам Пуслојић. Дато је зелено светло и пројекту "Господин Дунав", као и најављеном оснивању Балканске федерације писаца. Одређено је да ће се издавачком делатношћу Удружења бавити Петар Жебељан и Миломир Краговић.
Како само у Београду чак 3.700 улица немају имена, одлучено је да у року од месец дана УКС понуди списак писаца (Миодраг Булатовић, Петар Пајић, Радомир Брајковић, Радослав Братић...), према којима би биле именоване улице и то не само у престоници. Чланови УО позитивно су оценили и предлог Координационог одбора уметничких удружења и КПЗ Србије, по коме би издавачи који књиге објављују на ћирилици били за 50 одсто ослобођени од ПДВ.
Витезовић је на седници кратко рекао: "неки су разочарани што на Скупштини нису изабрани у управу, а ја сам разочаран што сам изабран. Једном приликом сам себи рекао како сам овластио породицу да ме после 70-те године не пушта из куће. Сад сам ту границу прешао, али сам захвалан свима који су веровали у мене. Међу првим потезима које би требало урадити, јесте настојање да се рехабилитују уметност и углед писаца".
