Историчар Предраг Марковић каже да су шездесете године 20. века биле године идеализма у целом свету.
"Нико на Сорбони тада није имао ниједан егзистенцијални разлог да се буни против рата у Вијетнаму. Чак у САД нису регрутовали студенте за рат у Вијетнаму...Углавном су у рат ишли млади људи из сиромашнијих слојева друштва па су студенти постали вође тих антиратних протеста. Дакле, ти протести нису настајали из личних интереса већ из идеалистичких побуда такозване бејби-бум генерације која је била најпривилегованија у историји човечанства", казао је Марковић.
Он је додао да се ниједној генерацији пре "бејби-бумерса" нису отварала врата за успешан живот као што се то дешавалло људима који су рођени после Другог светског рата.
"Било је интересантно да ти млади људи пред којима је извесна будућност желе да помогну вијетнамским сељацима из хуманистичких пубуда. Није лоша ни ова данашња генерација када Грета Тунберг због екологије може да мотивише стотине хиљада ђака широм света да протестују. Није се скоро десило да 300 хиљада ђака демонстрира у Њујорку", казао је Марковић и нагласио да је генерација шесдесетих имала кровну идеологију која је спајала марксизам, рок и сескуалне слободе, док како каже данас кровна идеологија за глобалне протесте не постоји.
"За сада највећи капацитет за кровну идеологију имају еколошки пројекти и они нису уопште идеалистички већ крајне рационални, јер се те људи боје за голи опстанак планете. Благостање шездесетих година прошлог века у развијеном делу света обезбедило је идеалистичко промишљање младих људи који су имали времена да троше пар година на истраживање сопственог става о свету. Еколошки покрети још увек нису изнедрили културну продукцију као што је то био случај са студентским покретима шездесетих", казао је Марковић.
Хроничар поп културе Жикица Симић се присетио свог учесћа на демонстрацијама на Филозофском факултету у Београду седамдесетих година прошлог века.
"Ми смо се солидарисали са рударима из Какња, што из данашње перспективе изгледа тотално неприродно. Данас имам два сина. Један иде на све протесте а други гледа у компјутер и анализира где за мале паре може да путује по свету", каже Симић и слаже се са Марковићем да данас у свету заиста недостаје кровна идеологија за глобалне простесте.
"Шездесетих година прошлог века међу младим људима су били популарни филозофи. Млади су идеје из књига тих филозофа покушавали да имплементирају у живот. Данас млади људи читају о могућностима згртања новца и приручнике за менаџере. Променило се време", казао је Симић.
Владислав Бајац, уредник у издавачкој кући Геопоетика, наглашава да без културе нема ничега.
"То сви знамо и као флосколу понављамо. Ми видимо да без културолошког концепта нигде у свету није настала јака држава. Југославија је јачала због спремности људи на власти да нештедемице улажу у културу. Ми имао те капацитете иако су затурени. Нама је потребан један културолошки анархизам, а о глобалним револуцијама ћемо касније разговарати", рекао је Бајац.
