реге музичар Роберт Неста Марли са Јамајке, који је рођен пре 72 године?
Девета миља, сеоце у унутрашњости Јамајке, чинило се као обично месташце насељено досељеницима из Африке. Све док се 6. фебруара 1945. године није родио дечачић по имену Роберт Неста Марли, од оца Норвала, британског чиновника, и мајке Седеле Букер. Велика разлика међу супружницима, од 41 године, довело је до тога да је мали Роберт остао без оца у десетој години живота. Убрзо потом, Боб и Седела су се преселили у престоницу Кингстон, у делу града звани Тренчтаун, заједно са њеним новим супругом и његова два сина.
Заједно са најбољим пријатељем из детињства, Невилом Ливингстоном, познатијем као Бани Вејлер, кренуо је на музички пут. Кокетирајући са ска правцем, након неколико година, дошао је до мекшег звука - регеа. На то колико је важна личност у музичком свету, говоре многи поклоници реге бита, а који и данас усмеравају своје животе у оквиру те културе. Дредови, марихуана, вегетеријанство, растафари филозофија,... само су неки од аспеката који чине живот исконског „расте”.
- Заоставштина Боба Марлија је уистину огромна - каже „српски Марли”, оснивач и фронтмен реге бенда „Дел Арно Бенд” Јован Матић, на чије музичко стваралаштво је велики утицај имао овај Јамајчанин, сматрајући да је захваљујући њему променио своје поимање музике. - Од егзотичне периферне музике каквих је по нашој планети сијасет, направио је интернационалну форму, која се угњездила на рок и поп хоризонту, и нашла у понуди равноправно са свим осталим већ етаблираним, да кажем условно међународно признатим жанровима.
Уз то, постао је прва глобана светска звезда из Трећег света, чиме је разбио не тако неважан табу. После њега, реге је у наредних 30 и више година задржао место незаобилазне форме са којом су више или мање многи отворено кокетирали или сарађивали или радили, али нису на њега били равнодушни. Све ово десило се зато што је Боб постао глобална звезда, јер је његова музика дотакла читаву планету.
Пре Боба, реге је био мала острвска форма знана само острвљанима и неколицини заљубљеника, а он је од тога направио жанр који је применљив на свим меридијанима и који свуда може да буде у функцији доброг укуса, добрих вибрација и исправних порука, сматра Матић. Међутим, постоје ствари и становишта које многи љубитељи и поштоваоци Марлијевог стваралаштва ипак не могу олако да му опросте. Будући да није био само музичар и мушкарац који је волео жене, што доказује 11 његове деце, мада неки сматрају да их је имао и више, Боб је био и страствени фудбалер. Само једна, наизглед безазлена повреда на утакмици, променила је његов живот, али и читав свет.
- Замерам му што није отишао код лекара и постарао се за ту рану на палцу ноге, која га је касније одвела у смрт - каже наш саговорник. Наиме, након повреде, опција је била одстрањивање палца на нози, на шта Боб, због своје религије, није пристао. Тада је добио меланом који се проширио целим телом, због чега је умро у 36. години живота, као супруг Алфарите Андерсон, с којом је био у браку од своје 21. године и имао троје деце.
И данас, након скоро 36 година, Боб Марли остаје незаобилазна икона реге музике, љубави, мира, толеранције и заједништва. Широм света на овај дан обележава се његов рођендан, док је Маузолеј у Деветој миљи мали храм оних који верују у „one love”.
Леа Радловачки
Да је Боб и данас жив...
Ипак, шта би било кад би било? Да ли би се Боб, као многи музичари које слава удари у главу, променио? Да ли би кренуо неком музичком странпутицом или би се држао своје визије, не сналазивши се у савременим варијацијама реге звука?
- Поштоваоци регеа, какав је био онда када смо заволели Боба, свакако ће рећи да би се и он и реге одупрели покушајима да се ова музика банализује и комерцијализује, али велико је питање шта би било кад би било. Последњи албуми које је Боб радио указују да се није даље кретао у правцу приближавања попу, односно питкијим, комерцијалнијим формама - сматра фронтмен „Дел арно бенда” Јован Матић.
