Хор, који данас наставља дугу традицију неговања духовне музике на нашим просторима, и на овом се наступу представио профињеним и упечатљивим извођењима дела разноврсног репертоарског обухвата, од старих српских и руских напева, до композиција насталих у другој половини 20. века.
Широк спектар одабраног, при томе прилично захтевног репертоара, представио је тако својеврсни пресек извођачког деловања овог ансамбла, као одраза радозналог и трагалачког импулса његовог уметничког руководиоца, нашег еминентног музиколога и хорског диригента Богдана Ђаковића, који и у свом музиколошком раду и на концертним подијумима истражује и открива везе старе средњевековне византијске и српске музике са православном црквеном музиком других традиција, а нарочито са делима духовне музике композитора двадесетог и двадесет првог века.
Овај својеврсни слављенички концерт Хора Саборне цркве Свети Георгије привукао је изузетну пажњу публике, тако да је гледалиште Синагоге било испуњено до последњег места, а поред свечане димензије, додатну атрактивност овом музичком догађају донело је и најављено учешће изузетних солиста, као и представљање Хора Новосадског универзитета “ХорУНС”, који такође води др Ђаковић. Вече је отворио наступ Хора “Свети Георгије” са одмереним, брижљиво тонски извајаним извођењем руског напева Тропара Светом Јовану Златоустом. Програм првог дела концерта усмерен ка старој духовној музици, настављен је појањем руске Стихире на Литији из Службе Светом Сави из шеснаестог века, изузетно значајног и код нас доскора непознатог дела руске црквене музике посвећеног овом српском светитељу, у транскрипцији др Ане Рашковић, која је сама сјајно извела ово дело танане и нежне мелизматике. Уследила су потом извођења напева руског појања осмог гласа “С нами Бог” и стихире по 50. псалму “Слава во вишњих Богу” анђеоски чисте мелодиозности које је проживљено и прецизно донела Ана Рашковић, да би потом уследило хорско извођење литургијске песме “Придите, поклонимсја”, композиције руског вишегласја 17. века, која је зазвучала племенито у одмереном и брижљиво тонски изнијансираном тумачењу певача Хора “Свети Георгије”.
Како је, због болести, изостао наступ другог најављеног солисте, ђакона Ивана Васиљевића, концерт је настављен интерпретацијама савремених дела: композицијама “Избављеније посла Господ”, “Вечери твојеја тајнија” као и “The fatherly embrace”, дела аутора Ивана Мудија, чија слојевита тонска структура, као и деликатно ослањање на исконске традиције православног појања указују на ванвременске духовне везе древне и данашње црквене музике. Певачи Хора “Свети Герогије” под сугестивним диригентским вођством Богдана Ђаковића извели су потом још Тропар св. Јовану Рилском савремене бугарске ауторке Добринке Табакове, потом литургијску песму “Тебе појем” аутора Пеке Атинена, као и “Литросин – Избављеније посла господ”, савременог аутора Тика Зеса, заокружујући тако овај занимљиви калеидоскоп дела старе и савремене православне црквене музике.
На бини су се потом нашли чланови новооснованог Хора Новосадског универзитета, који су слушаоцима пружили солидна тумачења композиција “If you love me” енглеског ренесанског композитора Томаса Талиса, као и нумере “Северна светла” норвешког аутора Ола Геила и “Есто лес диго“из Јеванђеља по Матеју, композитора Кинлија Ланyа, уз солистички допринос сјајне сопранисткиње Ђурђице Бабић у првом плану. Завршни део концерта донео је заједнички наступ певача Хора “Свети Георгије” и Хора Новосадског универзитета који су извели песму са вечерња “Свјете тихиј” аутора Романа Хурка, потом један фрагмент из циклуса Песама о Марији композитора Хенрика М. Горецког, такође и божићну песму “Штала” аутора Ивана Мудија, прожету дубоком и искреном религиозношћу, као и познату божићну песму “Небо и земља”, донете у импресивним, дотераним тумачењима које су заокружиле овај изузетно успели концертни догађај.
Б. Хложан
