Бранка Парлић наступила у Сплиту

Новосадска пијанисткиња Бранка Парлић наступила је у Сплиту на концерту приређеном у здању Медитеранског института за истраживање живота (МедИЛС).
e
Фото: Zlatko Sinko

Програм овог Института, под називом АРТСциенце, у оквиру којег је приређен концерт Бранке Парлић, осмишљен је са жељом да се кроз културне догађаје, концерте, изложбе и остале сличне садржаје, омогући непосредан сусрет уметника и научника.

За овај концерт Бранка Парлић је одабрала дела Филипа Гласа, композитора који заузима централно место у њеном извођачком репертоару, и коме је, бавећи се савременом уметничком музиком 20. и 21. века, посветила велики део своје каријере, уз Ерика Сатија. Изузетно широком кругу публике, не само с наших простора, познате су њене интерпретације управо Гласових композиција, као и Ерика Сатија.

Бранка Парлић свирала је Гласову Етиду за клавир соло – избор, композицију Дреаминг Ањаке, као и Њићита Вортеџ Сутра, коју је годинама изводила за клавир соло, а у овој прилици премијерно интегрално са истоименом поемом Алена Гинзберга. Његову поему казивала је београдска глумица и редитељка Диана Крижанић Тепавац, у преводу Владимира Копицла с енглеског језика.

Иначе, Медитерански институт за истраживање живота, који постоји десет година, увек је пун младих научника и истраживача, креативних, мултидисциплинарних професионалаца, које МедИЛС према својим главним циљевима, посебно жели да подржи, те су они свакако пожељна публика у оваквим уметничким сусретима. На овом догађају било је стога споја разних уметности, поред поезије и музике, будући да је током концерта и извођења Гласове музике, емитован видео рад Бруна Ловренчића, који садржи уметничке артефакте Марије Марте Топаловић, Данице Радман, Златка Шумковског и Александра Топаловића. У плану је и филм о концерту који ће бити премијерно приказан крајем године. Уз то, у атријуму овог здања била је постављена изложба радова уметника Милана Тепавца Тарина, рођеног, иначе, у Сомбору.

Пишући опширно о овом наступу Бранке Парлић, и доживљавајући га као врло емотиван, оснивач овог Института Мирослав Радман је на њиховом сајту у једном тренутку поменуо „емоционалну Пандорину кутију, која је отворена захваљујући Гласовој музици, Гинзберговим бунтовничким стиховима, и њиховим изузетним интер-

претаторима Бранки Парлић и Диани Крижанић Тепавац”. „Публику су та осећања готово затекла и потресла, неке чак довела и до суза, о чему сведочи и дуг тренутак потпуне тишине, пре него што се проломио аплауз”, наводи Радман.     

Н. П-ј.  

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести