Цупкајући уз најновије хитове, који су се чули из звучника новосадске књижаре “Булевар Боокс”, и “дјеца и одрасли” певушили су песме, стрпљиво чекали на потпис и фотографију, а „Дневник” и на кратки интервју:
– Издавачка кућа “Менарт” и екипа из Концерта године су се удружили, уротили против нас и натјерали нас да дођемо овде и промовишемо нови албум и наш наступ на предстојећем Концерту године у Новом Саду – прича Брано Јакубовић из “Дубиозе колектив”.
Како су настали идеја и концепт новог албума?
– Питам ја своје родитеље, шта је било у задњих 25 година, шта се то десило - и не знају да ми објасне. Онда мене моја деца питају: “Тата, шта се ово прича да је било пре 25 година”, а ја не знам да им објасним. Онда ја питам неке клинце који су рођени ’93, знају ли они шта је било - ни они не знају да објасне. Тад смо схватили да смо полунагло скочили из неког социјализма у капитализам, хтели смо са бурека и кефира да скочимо на хамбургере и кока-колу. Али смо пребрзо скочили и зезнули се у међувремену. Прескочили смо неколико разреда, нисмо савладали градиво и та демократија баш не функционише. Па би био сада фазон да се сви заједно генерацијски вратимо у школске клупе и прелистамо градиво шта је и како требало урадити.
Иако су нам свима потребне лекција из прошлости, ваше нове песме су базиране на садашњости. Колико кроз критику садашњости учимо шта је било пре 25 година?
– Не учимо ми никога шта је било. Нису наше песме лекција... Ово је покушај инспирације и размишљања да би, оно што је била прошлост и оно што је садашњост, створило бољу будућност.
Да ли ће нове генерација бити боље од претходних?
– Зависи колико им ми оставимо простора и колико они имају воље да буду бољи.
Иако је албум намењен за “дјецу и за одрасле”, стиче се утисак да старије генерације више привлаче ваши први албуми, али ви не одустајете од новијег звука. Како успевате да се приближите млађима, а да ипак останете верни старијима?
– Ми не видимо неку претерану разлику у нашем раду. Једина разлика је што смо у међувремену почели да лобирамо више народну музику и те неке ритмове и мелодије. Ми смо је увек имали, само смо с временом полако учили како се она свира, будући да смо поприлично неуки у свирању. То јесте мало другачија структура и увек смо уживали у њој, али нисмо знали како треба да је свирамо.
Леа Радловачки
Омот албума “Пјесмице да дјецу и одрасле” радио је карикатуриста за децу и одрасле Добросав Боб Живковић. Чим су наглас изговорили назив албума, чланови Дубиозе колектив су се одмах досетили Боба, одлучили да му се обрате и тако су започели сарадњу која је и више него пун погодак.
– Постоји судбина, а планете се гузе док се не наместе таман толико да се сретну пријатељи – каже увек духовити и без длаке на језику Боб Живковић, додајући да му је било тешко да илуструје сваку песму, али да је ипак лако бити цар и паметнији и забавнији од смарача и будала. – Данас се борба води осмесима и мудрошћу, а свака њихова песма је ругалица будалама. Цео албум је као рецепт за живот, мале мудрости и мали путокази куда треба ићи да не угазиш у цецу-јецу-ацу-кукаса.
