С одушевљењем нам је говорио о раду на Листовој опери „Сарданапал“, коју ће сутра, на отварању Новосадских музичких свечаности, премијерно на овим просторима извести Опера и женски хор Српског народног позоришта, уз солисте - сопран Ануш Хованисјан, тенора Ектора Лопеза Мендозу и баса и Вазгена Газарјана. Како је најављено, Трипет ће тим поводом доћи у Нови Сад...
Протеклих деценија музички свет се интензивно посветио изучавању музике пре Баха. Шта вас је натерало да се окренете против тог тока и да се бавите Листом?
„Трудим се да не пратим трендове. Непредвидиво је које ће се гране музичких дисциплина наћи у центру пажње на различитим географским координатама. Најзначајнији заокрет који сам осетио у англоамеричким академским водама био је онај ка проучавању медија и материјалне културе, као и ка проучавању самог звука – феноменима, који су дубоко укорењени у 21. веку. Импулс који води ка материјалној култури свакако је очигледан и у бављењу старом музиком. Од докторских студија на Харварду, моја истраживања фокусирала су се на културну и интелектуалну историју 19. века, на стваралаштво Рихарда Вагнера и на тачку укрштања немачке естетике и развоја природних наука. У ширем пољу мог интересовања налазе се разне теме у распону од дела Франца Листа преко музичке културе посткласичног Вајмара до постхуманистичког начина слушања музике у дигиталној култури.
Прилика за оживљавање Листове опере искрсла је, иначе, потпуно ненадано. Знао сам да је само дело веома важно. Свет ту музику није чуо, а ипак је била присутна кријући се тихо у архиву. Осетио сам моралну обавезу да је отмем од заборава и представим публици. У том тренутку једва да сам имао представу о томе како ће музика звучати или колико ће рада бити потребно за њено оживљавање. Било је то путовање без премца.“
Постојало је мишљење да је Лист само инструментални виртуоз, ништа више. Борио се против те пејоративне оцене читавог живота. Да ли призвук тог мишљења ођекује и данас?
„Мислим да се виђење Листа доста променило. Његова вокална и симфонијска музика су познатије данас, у доба дигиталних преноса, него што су биле у ери ЦД-а, кад је постојало тек неколико снимака. Објављивање његове заборављене опере „Сарданапал“ фебруара 2019. године показује нам до које мере је Лист био разноврсна и креативна стваралачка личност. Тренутно је у току снимање његових песама на пет језика, а у међувремену имамо и извођаче чије се интерпретације Листа сматрају апсолутним еталонима. Говорим ту о уметницима попут Курта Мазура, Данијела Баренбојма, Ивана Фишера и Кирила Карабица.
Наравно, нема сумње да је Лист постигао завидне резултате као пијаниста у смислу да је изнова дефинисао боје клавирског звука, да је бриљантно трансформисао оркестарско и оперско музичко ткиво у клавирско, да је на јединствени начин редефинисао појам виртуоза. Али, не смемо заборавити да је он формално напустио каријеру путујућег виртуоза већ септембра 1847. године, када је имао само 35 година. Имао је намеру да се скраси у Вајмару и посвети компоновању опере како би коначно био прихваћен као озбиљан композитор. Жељу да компонује оперу први пут спомиње Кристини Белђојозо 1841. године, на самом врху својих извођачких способности: „Завршићу своју каријеру у Бечу и Пешти, где сам је и започео“. Наставља с објашњавањем плана да компонује оперу која ће бити премијерно изведена зиме 1843. године у Венецији. Интересантно је да је од онда прошло више од 170 година, а ми тек сад откривамо ову страну Листове личности.“
Дијалог науке и музике
Којим се сад темама бавите?
„Тренутно ме занима дијалог између природних наука и музике. Водим научни пројекат у Кембриџу који је посвећен истраживању музике и звука посматраних из научне и материјалистичке перспективе током 19. века. Волели бисмо боље да разумемо како је научно-материјалистички концепт звука оформљен паралелно с романтичним идеализмом, доминантним у то време. Истовремено, тражимо одговор на питање како је тај концепт утицао на музику и музичку хисториографију времена.“
Како је дошло до тога да је први чин „Сарданапала“ практично завршен и каталогизиран, па ипак нико се досад није бавио њиме?
„Музика није изводљива у форми у којој је записана. На неким местима рукопис је изразито неуредан, препун скраћеница и специфичних стенографских белешки, па одаје утисак недовршености. Тако је дошло до тога да је рукопис, додуше, уведен у каталог у раном 20. веку, али је оцењен од стране великих ауторитета као фрагментаран и нечитак, што је уз чињеницу да Лист није познат као оперски композитор на доста дуго времена запечатило судбину „Сарданапала“. Прилично је тужна помисао да Лист никад није чуо ниједну ноту своје опере.
Док сам студирао у Лајпцигу, набасао сам, сасвим случајно, на кратку напомену о партитури „Сарданапала“ у једном чланку и пошто нисам био далеко од Вајмара, једноставно сам отишао да је погледам. Већ у првом тренутку било ми је јасно да је Лист комплетирао знатно више од онога што је споменуто у чланку. У ствари, све вокалне деонице биле су целовите, без прекида. То није било пуко бележење идеја на начин на који је то, рецимо, радио Бетовен, који би брзо скицирао теме, контратеме и зачетке музичких идеја које су му падале на памет, а којима ће се касније позабавити. Не. Лист је радио импровизујући на клавиру, памтећи. Мислим да није далеко од истине ако кажем да је у тренутку када је сео да записује ноте већ имао неколико пута промишљену, до перфекције дотерану деоницу у глави. Осећао сам да од ове грађе може да се спасе минимум једна арија. Тек кад сам пре пар година започео с детаљним радом, захваљујући финансијској потпори Европског савета за истраживања, помислио сам: „Лист је ово израдио веома помно, само ми нисмо знали како треба да читамо.“
„Сарданапал“ је била само једна у дугом низу популарних тема у Листово доба. Зашто је његов избор пао управо на овај сиже?
„Опера се базира на трагедији у стиховима лорда Бајрона из 1821. године, а Бајрон је био један од аутора које је Лист највише ценио. Посетио је његову родну кућу у Њустед Ебију и признао: „Бајронизам ме потпуно обузима!“ Мислим да се Лист на крају одлучио за овај сиже зато што је радња дозвољавала приказивање веома сложених личности: Сарданапало је слаб карактер растрзан између љубави и обавеза, док је срж Мирине тмурне судбине у растрзаности између дубоке љубави према краљу и мржње због убиства њене породице. Овај склоп је обезбедио непресушан извор инспирације за компоновање декламаторне мелодике у конфликтним, ужареним ситуацијама на бини. Истовремено, Листу је био потребан материјал који ће бити добра основа за модернизовање италијанске опере. Желео је да се удаљи од тада већ застарелих метастазијанских форми и да отвори пут ка естетици прокомпонованог белканта. Желео је и монументалнију форму сценске драме с више веристичких елемената. Иначе, Лист се бавио запањујуће великим бројем идеја кад је одабирао либрето: од Дантеове „Божанске комедије“ до Гетеовог „Фауста“, преко Шилерове „Семеле“ до Скотовог „Ричарда од Палестине“, што нам указује на то колико је био фасциниран великим књижевним делима.
Враћајући се на древну Асирију – стварно је била невероватно популарна у то време. Као део колонијалног плена, разна културна добра од глинених таблица с клинастим писмом до величанствених статуа крилатих бикова, све се носило у Британски музеј и Лувр. Машта савременика окренула се ка тој егзотичној историји паралелно са савременом уметношћу какву су виђали у Паризу, Лајпцигу, Бечу и Лондону. Бајронов „Сарданапал“ инспирисао је многе уметнике као што су Делакроа, Берлиоз и Равел. Чак шест опера компоновано је користећи овај сиже током 19. века, и Верди се у једном тренутку позабавио идејом. Да је Лист завршио своју оперу, била би седма по реду с том темом.“
Први пут у Новом Саду
Хоће ли ово бити Ваша прва посета Новом Саду?
„Да! Никад нисам био у Србији и јако се радујем што ћу коначно имати прилику да научим више о тамошњим људима, њиховом наслеђу и богатој културној баштини Новог Сада. Морам да захвалим Ɖанлуки Марчану што ме је упознао с Номусом, фестивалом који има задивљујући музички спектар. Надам се, такође, да ћу имати прилике да студирам древне списе као што је средњовековно Мирослављево јеванђеље и да пробам вашу домаћу ракију!“
Што се тиче саме музике, да ли вам се чини да је Лист размишљао превасходно инструментално?
„Не, мени се не чини да је Лист код вокалних деоница имао проблеме техничке природе. Био је веома забринут због квалитета либрета. Убеђен сам да је то прави разлог због којег је опера остала недовршена. Што се постојеће музике тиче, дубоко је укорењена у лирици и драми белканто стила, компонована је изразито мелодично. Чак бих отишао тако далеко да тврдим како му је мелодија била основна покретачка сила у ткању оперског ткива. Али, пошто је Лист био амбициозан и пошто је стремио ка постизању великог успеха код публике уз помоћ величанствених колоратура и моћних музичких врхунаца, стварно може бити тежак за певање. Узгред, мислим да ће „Сарданапал“ постати важна оријентациона тачка за пијанисте који желе да разумеју снажан вокални и реторички аспект Листове клавирске литературе.“
Одабир певача за овакав пројекат представља огромну одговорност, знали сте да ће прве реакције на целокупно дело у великој мери зависити од њихове изведбе.
„Да, био је то велики изазов и кључно питање пред светску премијеру у Вајмару 2018. године. Одлуке смо доносили диригент, менаyер оркестра и ја. Знали смо да су нам потребни јаки, флексибилни гласови. Сопран треба да је у стању да пева колоратуре с лакоћом, а да притом нема проблема с огромним волуменом пратећег оркестра. Све три улоге захтевају истанчан осећај за лепо фразирање и разумевање хармонских тензија из којих се рађа покрет мелодијске линије. Изведба у Новом Саду посебно је узбудљива зато што сам са сопраном Ануш Хованисјан радио на овој музици годинама. Она је заједно с Вазгеном Газарјаном певала италијанску премијеру прошле године. Ануш има идеалан глас за улогу Мире: богат, с дивном бојом. Обдарена је феноменалним музичким инстинктом и способношћу да развије дуге мелодијске линије. Вазген има веома добар осећај за дочаравање ауторитета и грандиозности свештеника Белеза. Богата, тамна боја његовог баса одговара старијој личности која носи тежину система читавог Асирског царства на плећима. Узбуђено чекам да чујем Ектора Лопеза Мендозу, који ће певати улогу Сарданапала, компоновану за тежак белканто тенор. Диригент Ђанлука Марчано изванредно познаје музику, сигуран сам да је беспрекорно одабрао певаче.“
Може ли уопште да се опише осећај који сте имали кад сте први пут чули комплетан први чин опере?
„Имао сам утисак да су ођедном нестали тмурни облаци који су се надвијали нада мном током периода интензивног рада и да су бљештави зраци сунца окупали заиста несвакидашњи „предмет“: оперу, коју сам имао срећу да спасем. Наравно, толико добро познајем партитуру да осећам као да сам ову музику слушао читавог живота, али узбуђење које сам осетио кад сам је први пут чуо неописиво је. Никада га нећу заборавити.“
Зита Калманди
