Пола века постојања неког струковног удружења тренутак је који изазива позорност и потребу да се сумирају активности који су допринеле тако дугом „животном“ веку неке организације. Тако је извођењем дела чланова Удружења композитора Војводине на свечаном годишњем концерту обележен велики јубилеј, а предаси између музичких тачака били су посвећени разговору о историјату овог „репрезентативног удружења у култури“ и о његовој разгранатој делатности, који су забележени у поменутој монографији.
Иначе, самузички програм укључио је Дувачки квинтет Рудолфа Бручија и Бурлеску за исти састав Ернеа Кираља, које су извели чланови Новосадског дувачког квинтета, затим Другу концертну етиду Карла Кромбхолца у интерпретацији младог пијанисте Косте Кнежевића и монооперу Љубомира Николића Беес ор нот то бе на Шекспиров текст, у режији Бориса Лијешевића. Ово последње наведено дело сценски је изванредно донела Радослава Воргић Журжован, сопран, заједно са Стефаном Ракићем за клавиром.
У представљању монографије учествовали су дугогодишњи председник Удружења, Јован Адамов, диригенткиња годишњих концерата Тамара Адамов Петијевић и коауторка монографије Ира Проданов. У свом обраћању, Јована Адамов је истакао кључне податке о настанку ове организације, поменуо све колеге које су, заједно с њим, пре 50 година потписале акт оснивања, те указао на најважније активности које су укључивале не само афирмацију композиторске делатности музике свих жанрова, него и штампање музикалија, звучних издања, те напоре да УКВ допринесе и у едукативном смислу у средини у којој је деловало.
Тамара Адамов Петијевић је, емитујући одломке сопствених извођења дела војвођанских аутора, у први план ставила значај сталног присуства старијих и млађих аутора на репретоарима концерата, те описала начине одабира програма, набавке партитура и поменула све оне који су учинили да ови концерти о?екну не само у Новом Саду, већ преко медија и у другим нашим крајевима. Коначно, Ира Проданов је говорила о концепцији монографије „Удружење композитора Војводине – 50 година постојања”, али је говорила о томе колико је, заједно са колегама Немањом Совтићем и Миланом Милојковићем, имала потешкоћа у набавци архивске грађе, јер је у пет деценија Удружење често селило своје седиште те се документација неминовно осула.
Упркос томе, књига је реализована као издање у четири поглавља: Историјат, УКВ у новом миленијуму, Штампане музикалије УКВ и Звучна издања УКВ. Други део књиге укључио је лексикографски попис више од 90 чланова – композитора, музиколога и музичких писаца - од којих су неки сами послали своје податке, док се за некима морало месецима трагати. Ипоак, кроз овај попис, како је истакла ова музиколошкиње, може се доћи до сазнања о познатим али и мање познатим уметницима и научницима који су, премда делујући на тлу Војводине, остварили невероватно каријере у свету. Стога ће странице ове монографије често бити полазна тачка за неке будуће енциклопедијске јединице, потенцијалне стручне и научне радове о читавој палети даровитих појединаца који су у Новом Саду или у мањим срединама стварали своје опусе музичких дела или текстова који су неретко били више познати ван Војводине, него у њој самој.
Монографију Удружења композитора Војводине финансијски је подржао СОКОЈ, док је Градска управа за културу допринела и реализацији издања, али и редовног годишњег концерта УКВ.
И. П.
