Група је формирана 1976. и први наступ ван Македоније био им је у Новом Саду. У Новом Саду снимили су и свој последњи албум 2008. године.
"Веома смо задовољни како нам је тај албум успео. Имали смо фантастичне услове и у Новом Саду смо провели два месеца. Волим новосадску публику јер разуме оно што ми радимо још од 1976. Знам да нас поштује а то је најважније. Свирамо ствари које су старе 40 година, али свирамо нове композиције са последњег албума", каже Богдан Арсовски, бас гитариста.
Чланови групе кажу да је време током пандемије било лоше и да су се зажелели концерата пред публиком.
"Зашто постојимо? Ја постојим због музике, одузмите ми музику и убили сте ме. Једва чекам да се све мере свуда укину и да кренемо. Људи сад мало у другом филму, уплашени су. Надам се да ћемо да живимо нормалније, да музичари свирају, сликари сликају, да се пише поезија, да свако радио но шта треба и да дишемо нормално", рекао је клавијатуриста бенда Кокан Димушевски.
Каже да га мало изненађује што публика још није чула композиције са новог албума.
"Мислим да је последњи и наш најбољи албум. Мислим да млади овлаш слушају, не занима их, као да су изгубљени, без компаса у глави. Или сам ја превисе стар или њима не ради игла од компаса", размишља Димушевски.
Од деби албума под називом “Леб и сол“ из 1977. до последњег издања из 2008. године „И така натака''“, на којем у две композиције гостује Дадо Топић, група је одсвирала многе антологијске песме.
И састав групе се мењао током 45 година постојања, а данашњу поставу чине двојица оснивача: Богдан Арсовски (бас) и Кокан Димушевски (клавијатуре), као и Димитар Божиков (гитара) и Михаил Парушев (бубњеви).
